03. март 2011.

На свечаности, на којој су присуствовали и амбасадори Србије Томислав Ђурин и Босне и Херцеговине Милан Балабан, председник МАНУ Ђорђи Старделов, промовисана је антологија „Песници медитерана" у издању познате француске куће „Галимар", обогаћена и са девет песама Владе Урошевића.

У антологији су песме 101 песника из 24 земље Медитерана. Избор почиње песмама савремених грчких аутора и преко стваралаштва књижевника из земаља Средоземља, завршава са Македонијом - песмама Владе Урошевића.

Поред превода на француски, све песме изабраних песника у антологији објављене су и изворно, на језику и писму оригинала. Избор песама за антологију је припремио Еглал Ерера, а предговор "Више обала него мора" написао је француски песник Ив Бонфоа, добитник Златног венца Струшких вечери поезије.

Омаж Влади Урожевићу, његовом импозантном књижевном делу и богатом преводилачком опусу, на свечаности у МАНУ изнео је академик Матеја Матевски.

Урошевићеве песме на македонском и француском језику казивали су студенти Филолошког факултета „Блаже Конески" у Скопљу.

Захвалност

- За мене је Медитеран једна реч магнетног сјаја, реч која ме је годинама фасцинирала. Пловио сам тим морем, покушавао сам да искажем поетски и прозно све његове чудности. Увек сам тврдио да је Македонија једна медитеранска земља, а то ова књига сада потврђује на један убедљив начин. Многобројне видљиве и недидљиве нити нас повезују са тим морем тим обалама тим поднебљем тим збиром култура које се узајамно преплићу и чији део смо и ми.

Разумљиво, част ми је што добијам ово признање. Много сам срећан што ово признање долази из Француске – земље чија ме је култура привлачила још из година најраније младости. Почевши још од година првих корака у литератури па све до данас, преводио сам из француске поезије оно што се мени допадало и што сам сматрао да је неопходно македонском читаоцу.

Увек полазио од сазнања да ни једна култура није острво и да је она нешто што се ствара кроз узајамна прожимања, кроз примање и давање, кроз једну врсту осмозе. И свако преузимање из друге културе јесте креативан чин – зато што подразумева избор: одабира се оно што може да има одјека, јер је тло већ припремљено, или оно што је још увек непознато, али чија појава као да је одувек имала некакве предуслове скривене у неким мање видљивим слојевима традиције и сензибилитета.

При том ми је представљало велико задовољство да тестирам могућности македонског језика стављајући поетске речи у нове, несвикнуте и неуобичајене односе. Сваки превод је један такав чин властитог препознавање у другоме. И, тако гледано, и овај наш данашњи скуп, један је чин приближавања и прожимања култура и, у крајњој линији, чин изласка из уског круга своје средине, чин уласка у ширине света-.

(Обраћање академика Владе Урошевића на свечаности у МАНУ)