01. март 2011.
Због питања о етничкој и верској припадности, споран попис у Албанији. Не зна се колико Грка, Срба, Црногораца, Македонаца, Влаха и Рома има у Албанији.
Група познатих личности у Албанији потписала је петицију у којој је изразила велику забринутост због предстојећег пописа становништва на коме би грађани могли да се изјашњавају о етничкој и верској припадности.
Петицију су потписале 52 познате личности међу којима су бивши и садашњи политичари, писци, историчари и она је упућена председнику државе Бамиру Топију, премијеру Саљи Бериши и председници парламента Јозефини Топали, јавила је агенција АТА.
У петицији се истиче да су по Декларацији из Копенхагена "верска и етничка припадност индивидуално питање".
Попис који је требало да се одржи у априлу ове године недавно је одложен за новембар. То је званично објашњено локалним изборима који се одржавају 8. маја, па би то наводно могло да изазове конфузију.
Пројекту пописа становништва, вредном 15 милиона евра, противе се и представници верских заједница, историчари, неке партије и организације цивилног друштва, оспоравајући упитник са више од 100 питања који грађани треба да попуне. Посебно су спорна питања која се односе на верску и етничку припадност грађана у Албанији.
Неколико десетина младих активиста деснице окупило се у суботу испред зграде парламента Албаније у Тирани да би изразили протест због пописа.
Демонстранти, чланови удружења "Младе патриоте", носили су националне заставе и транспаренте на којима је писало: "Албанија није мултиетничка држава" и "попис по етничкој основи угрожава националну безбедност".
Демонстрације младих десничара подржала је Партија правде, интеграције и јединства (ПЈИУ), као и многобројни грађани Тиране који су се прикључили мирним протестима.
Албанија има нешто више од три и по милиона становника међу којима има и Грка, Срба, Црногораца, Македонаца, Влаха, Рома, али њихов број се тачно не зна пошто су у време комунистичког режима деценијама били жртве притисака и асимилације.
Због тога процене о припадницима грчке мањине варирају од један до 12 одсто од укупног становништва зависно од тога ко их даје: Албанци или Грци.
Тачно се, такође, не зна колико има и Срба и Црногораца, који углавном живе на северу земље. |