28. фебруар 2011.

Српска деца школског узраста од другог до осмог разреда као и средњошколци, студенти и одрасли који следе бесплатну факултативну наставу на српском језику у Скопљу и Кучевишту коју спроводи „Спона", уз помоћ Министарства за дијаспору Србије, имали су прилику да се упознају и друже са Стојаном Арсићем.

Песник је са „Врањем у срцу" казивао стихове из својих збирки песама за децу и одрасле на српском и македонском језику, али и на свом изворном врањанском говору.

Емотивно, из душе и у пријатном амбиенту док су малишани жељни нових сазнања пажљиво упијали сваку његову реч, Арсић је казивао своје стихове о породичним вредностима, пријатељству, школи, првој симпатији, љубави, тајнама, култури, васпитању, животињама...

Поезија овог врхунског дечјег психолога је едукативна и одише једноставношћу. Само неке од њих које је поделио са децом су: „Добра поезија нема границе.", „Доста је било прича и фарса", из збирке „Јужни ветар", „Пустите ме да будем дете", песме из збирке песама „Борине сенке", посвећене Бори Станковићу, песме из збирке песама под називом „Дете има право" које је почео стиховима највећег српског дечјег писца, Љубивоја Ршумовића. Најновија збирка песама „Кад се огњиште угаси" биће објављена ове године.

У једном дану је написао чак седам песама., а на питање одакле црпи инспирацију за своје стваралаштво, Арсић са осмехом одговара: „Моја песма је мозаик од речи. Брзо пишем и не чекам да ми дође инспирација. На столу побацам милион речи и почнем да правим мозаик од речи. Свака песма има кључну реч, односно стожер. Управо од те речи правим песму. Кад почнем да пишем једну песму, не знам ни њен почетак ни крај. Оно што знам је реч-стожер те песме који је за мене икона. Тај стожер је обично нека необична реч. На пример, кандило, дувари, ћерана, каже песник.

У песми увек жели да понуди једну причу. Истиче да свака песма има свој историјат и да му је најдража последња песма.

Охрабрио је децу да чувају и воле свој матерњи језик, да пишу, стварају и да се на њему изражавају. Он је нагласио да се врањанским говором до пре 150 година говорило у целој Србији и да овај говор има своје особености: не познаје тачку, запету ни велико слово, има само два падежа и глас „ѕ".

Веома брзо су ови бистри и паметни основци, надахнути присуством и поруком, срамежљиво рецитовали стихове песама које су сами написали. Само неки од њих су Мирјана Нешковић, Лиле Нешковић и Јелена Паунковић, ученице шестог, седмог и осмог разреда ОШ „Свети Ћирило и Методије" из Кучевишта, победнице на литерарном конкурсу на тему „Свети Сава" који је расписао центар „Вук Караџић" из Кучевишта.

На крају овог двочасовног дружења, Арсић је деци открио и тајну свог памћења будући да зна напамет много песама и да неке од њих трају и до седам минута: „Имам филм у глави који је развијен. Моје песме се налазе на траци и ја једноставно пустим ту траку и гледам филм пред очима. Кад читам неку песму ја прво створим слику. Гледајући слику онда створим песму", открио је песник.

У току марта, у организацији „Споне", Стојан Арсић ће посетити и српску децу у селу Речица код Куманова.

Песник са две домовине

Арсић, неуморни песник, наставник, који има две домовине, Србију и Македонију, деценијама шири лепу реч и мисао свуда око себе. Пореклом из Врања Арсић већ 30 година живи и ради у Македонији као наставник историје и географије. Не само што није заборавио свој матерњи језик, врањански говор, већ са поносом пише на њему и овековечује у свакој песми.

До сада је објавио 14 збирки песама и кратке прозе за децу и одрасле на македонском и српском језику. Прву песму је написао пре тридесетак година и до данас их има укупно 2400. Арсићеве песме су заступљене и у читанкама за трећи и четврти разред основне школе у Македонији, а пише стихове и за поетске дечје фестивале.