14. фебруар 2011.

Загребачки „Јутарњи лист" пише да је тадашњи заменик главног инспектора Харлод В. Гејсел известио надлежне о посети своје канцеларије америчким амбасадама у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској и да се том приликом дошло до закључка да су језици који се говоре у тим земљама базично лингвистички исти.

Реч је о „дијалектима једног језика", наведено је у документу у коме инспектори сугеришу да би било јако добро када би такав став био прихваћен јер би то допринело уштеди на обуци службеника.

Америчке дипломате су дошле до закључака које је научно доказала угледна хрватска лингвисткиња Сњежана Кордић у својој књизи „Језик и национализам".

Она је, наиме, тврди да је право на језик на простору бивших југословенских република постало оправдање за екстремни национализам.

Ова Осијечанка са бриљантном каријером у својој књизи тврди да сви народи у региону - Хрвати, Срби, Црногрци о Бошњаци говоре истим језиком и да све подсећа на причу „Цар у новом руху" јер „сви виде да је цар го, али нико осим једног детета то не сме у да му каже".

„У лингвистици је дефинисано да се ради о истом језику ако је најмање 81 одсто основног речничког блага заједничко, а Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногрци кад говоре стандардним језиком имају 100 одсто заједничко основно речничко благо", тврди Кордићева.

И америчке дипломате су, судећи према поменутом документу, схватиле да „упркос новим именима, ове регионалне варијанте остају лингвистички базично исте с незнатним варијацијама, укључујући коришћење ћирилице у српском".

Примећујући да је реч о незнатним лако разумљивим варијацијама које се могу пребродити краткотрајном вежбом конверзације, сугерисан је и закључак да је „непотребно да службеник које је већ обучен за, на пример, хрватски језик, ако из Загреба иде у Сарајево, мора да прође цео курс бошњачког као да је реч о новом језику".

Према том документу, „бошњачки, хрватски, српскохрватски и српски језик би требало третирати као јединствен језик у циљу утврђивања подобности за плаћање подстицња за учење језика".

Закључено је, наиме, и да сви амерички универзитети са добро уходаним програмима словенских језика, укључујући Харвард и УЦЛА, поменуте дијалекте третирају као један језик.

Инспектори су, коначно, навели да би увођењем српскохрватског језика америчка администрација имала знатне уштеде на обуци службеника, а пружили би, како се наводи, и опипљив доказ америчке подршке за јачање сарадње међу народима бивше Југославије.