13. фебруар 2011.

Млади режисер Саша Станишић ових дана у Скопљу завршава свој најновији краткометражни филм  „Мит о Сари“.  Фим се бави догађајима  с почетка прошлог века,  и слика Битољ у време Солунског фронта  1917. године. Задовољан оним што је до сада урађено, Станишић говори о филму, најављујући  скопску премијеру.

- Филм третира једну легенду која каже  да је Сара Бернар позната француска глумица , у то време  дошла у Битољ, да посети француске војнике и  одигра представу „Хамлет“.  Ту легенду филм третира  са жељом да искаже једну антиратну поруку. Та прича је је била довољна да почнемо рад -  каже Станишић.

Филм  не третира историске догађаје крајем Првог светског рата, јер једноставмо не би могли да се испричају у десет минута колико траје филм.  Од историских референци користиће се само неки архивски материјали који ће бити уклопљени у оно што је  већ снимљено на  неколико локација  у Скопљу,  Битољу и мариовском селу Макову.

Сценарио за филм  урадила је Христина Христова-Николова, директор фотографије Роберт Јанкуловски, а  главне улоге  тумаче Јоана Поповска, и млади глумац из Битоља Александар Копан, који је први пут на филму. Продуцент је Димитар Николов - Таки из продукцијата “КТ Филм & Медиа”, за монтажу је  задужен Блаже Дулев, а за пост продукцију “Квазар филм”. Треба поменути да је костиме за филм радио  Благој Мицевски, сценографију  Петар Трајчевски и да је  аутор музике Маријан Нећак.

Млади режисер, који је дипломирао на Факултету драмских уметности у Скопљу, истиче да ово није његов први филм и да на пролеће очекује још једну премијеру.

- Филм је , како ми обично кажемо доста скупа играчка , посебно у Македонији која је мала држава и географски  и економски и логистички и свакако. Врло је тешко да се овде бавите најскупљом играчком на свету. До сада још нисам снимио дугометражни филм,  а пре овог филма сам прошле године снимио и кратки филм у оквиру Омнибуса о Скопљу. Тада се окупило девет младих режисера  и направили  смо девет прича о Скопљу у којима је спојен наш ведар дух и оптимизам који би требао да преовлада. То је једно другачије гледање Македоније и Скопља и премијерно ће  бити приказан на пролеће, кад и овај најновији.

Саша Станишић  каже да би му  била драга сарадња са српским глумцима , јер се „тамо ипак  снима више филмова, док је у Македонији то теже“, а од српских омиљених филмова истиче  Шијанове филмове -„Ко то тамо пева“ и „Маратонци трче почасни круг“.

О новим инспирацијама не жели да говори јер је како каже, све могуће. Поборник  је начела корак по корак и све ће доћи на своје, само треба  стрпљења.

Можда ће нову  инспирацију наћи и на Косову где је рођен, а до тада чека пролеће  и обе премијере.