06. фебруар 2011.

Бојана Бејатовић, принцеза домаћег шаха

У четвртој је одиграла своју прву партију, у деветој почела да се такмичи, а у четрнаестој постала најмлађи члан Македонске шаховске репрезентације.Учествовала је на четири светска, неколико европских и државних првенстава на којима је побеђивала искусне мајсторе и освајала бројне трофеје.

Шаховску јавност подигла је на ноге и на прошлогодишњој Олимпијади у Русији својом бриљантном победом над интернационалним мајстором Олгом Герасимовом.

Симпатична и непосредна млада Скопљанка Бојана Бејатовић живи у насељу Аеродром. Ученица је Средње економске школе „Васил Антовски“ Дрен, велики заљубљеник у магичну игру на 64 поља и поштовалац древне источњачке културе. Отуда и њена жеља да постане велемајстор и шампион света у шаху и да путује и упозна тајне египатских пирамида.

Како сам постала шахисткиња

Њена прва сећања на рано детињство везана су за ову магичну игру и једну драгу особу, а имала је само четири године када је први пут одиграла меч.

– Мој деда Димитар је јако волео да игра шах. Ту љубав пренео је и на мене учивши ме од најранијих дана да ређам фигуре. Почела сам да пратим потезе и већ у четвртој години одиграли смо прву партију. Дрвени човечуљци, коњи и топови постали су ми занимљивији од лутака, па сам их често нудила деци уместо играчака.

Бојана потиче из породице у којој се негује и поштује спортски дух, па јој је свако према својим афинитетима и жељама понудио могућност. Мајци није било тешко да је редовно води на пливање, отац је као бивши кошаркаш препоручио баскет, са сестром  је ишла на одбојку, а тренирала је и јогу. Но, љубав према шаховској табли није јењавала па су је у деветој уписали у шаховски клуб Перспектива, у екипу тренера Димитра Невчевског.

– Шаховска школа је за мене била нови, и рекла бих, неопходан изазов. До тог тренутка играла сам са дедом, родитељима, сестром, познаницима, а тада сам добила шансу да се одмерим са правим шахистима.

Годину дана касније Бојана је почела да наступа на турнирима и првенствима. По важности за развој њеног талента и стицање искуства, издваја светска првенства у Француској, Грузији, Турској и Грчкој. Са свих ових путовања понела је значајне спортске резултате и бројна пријатељства.

– Учешће на Светском првенству у Француској, у граду Белфорду 2005. године, био је мој први међународни наступ. Такмичила сам се у конкуренцији девојчица до 12 година, али ово првенство памтим по догађајима који нису везани за резултат.

Наиме, велико изненађење за мене било је познанство са Анатолијем Карповим,  једним од најбољих шахиста свих времена, јер сам мислила да се тренер само шалио. А на церемонији затварања првенства припала ми је част да носим државну заставу. Знамо да је то за сваког спортисту посебно признање, а за мене и мојих десет година то је било нешто узвишено.

Наредне 2006. године, Бојана је путовала у Грузију, била једини представник из Македоније у конкуренцији девојчица до 14 година и представила се у одличном светлу.

– Грузијци су народ који обожава шах, а Грузијанке су најбоље шахисткиње на свету. Кажу да чак и кад се удају обавезно у мираз носе шаховску таблу. За мене је то била ретка прилика да се сретнем и упознам за многим светским шампионкама, а посебан утисак на мене је оставила велемајстор Нена Гаприндашвили по својој отвoрености, срдачности, гостопримству.

Светска првенства у Турској и Грчкој поново су обележили сусрети са познатим руским и грузијским шахисткињама. Ови догађаји се, каже Бојана, с нестрпљењем очекују не би ли се одмериле шаховске снаге. Но, шахисти су пре свега интелигентни, свестрани и темељити људи, зато се друже и у слободном времену.

– Ево, рецимо у Турској сам имала прилику да се упознам са грузијском светском шампионком у нашој категорији Данелијом Маријам, а наше пријатељство и даље траје. Значе ми резултати који су сваким даном све бољи, но исто ми значе и пријатељства. Ето, недавно ми је био рођендан и добила сам преко три стотине порука из целог света, а свака ме подсећа на земље, градове и људе са којима сам се дружила.

Године резултата

Да би се постигао запаженији резултат на светском нивоу треба интензивно да се ради пет до шест година, уз много одрицања али и одмеравања снага, кажу стручњаци. Да је заиста тако показали су и Бојанини резултати постигнути 2009. године када је имала квалитетне међународне наступе од којих издвајамо Екипно првенство у  Словенији у конкуренцији девојчица до 15 година, Европско првенство у Новом саду, и низ турнира.

– Морам да споменем и Интернационални шаховски турнир у Аустрији на коме сам учествовала у два наврата, дакле 2006. када сам била друга и 2007. када сам освојила прво место. Мислим да је то био један од  мојих већих успеха.

На Екипном првенству у Словенији ( у Марибору), наступила сам 2009. Бранила сам боје ШК Пољанска долина и освојила прво место у конкуренцији до 15 година, док је Европско првенство у Новом Саду био само наставак који следи и први наступ за репрезентацију Македоније. Морам да споменем да сам те године на Државном омладинском првенству у Струги освојила шампионат.

У четрнаестој је постала најмлађи члан македонске шаховске репрезентације. Селектор женске селекције Ристе Менкиновски пун је хвале за ову младу девојку, и каже да је њена дисциплина, упорност и велика љубав према шаховској игри предуслов за успех. А да је њен таленат врло озбиљно схваћен казује и чињеница да интензивно вежба са искусним шахистима Димитром Невеческим и Пером Евросимовским.

– За мене је шах велико задовољство, чак и када губим. Желим да постанем велемајстор и шампионка света, да сазнам све тајне ове, рекла бих, уметности. Моји највећи идоли су Михаил Таљ, касније Владимир Крамник, Владимир Маланиук, а од жена Александра Костењук и Анета Стефанова. Желим да будем успешна као они и зато ми није тешко да за таблом проведем и по неколико сати дневно. Мислим да права шаховска партија може да се одигра само са човеком, а не са компјутером, зато користим сваку прилику да играм са искуснијима. У игри волим компликоване ситуације, могућност за комбинаторни стил, а примењујем и жртвовање фигура (Таљ), најчешће топова. Овакву прилику добила сам на Олимпијади у Русији, нарочито у партији против интернационалног велемајстора Олге Герасимове коју сам решила у своју корист. Од десет партија на самој Олимпијади постигла сам пет победа, без и једног ремија.

У ишчекивању нових шаховских догађаја, нарочито оног када ће постати шампионка света, односно краљица шаха, што јој искрено желимо, ова девојка сања о егзотичном путовању у Египат, о долини фараона, пирамидама.

Деца треба да се баве спортом

И поред неповољне економске ситуације и недостатка спортских терена слажемо се у томе да деца и омладина треба да се баве спортом. У овом случају срећом није потребан базен, патике, тренерке, већ само шаховска табла, време, воља.

– Бојана је већ трећу годину стипендиста Агенције за младе и спорт. Та средства су безначајна у односу на једну авионску карту, и износе око 3000 денара месечно, али боље ишта него ништа. Бојана је скромна па често додаје и део свог џепарца само да би путовала. Има нашу подршку, а ми као родитељи имамо подршку искључиво банака. Али и поред свега тога мислим да деца треба да се баве спортом и то препоручујем родитељима, каже Томислав Бејатовић, отац девојчице.