27. март 2010.

Српска православна црква слави данас Лазареву суботу или Врбицу. На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе чиме се симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.

Верници и Српска православна црква славе данас Лазареву суботу или Врбицу, припремајући се, у последњој седмици поста, за највећи празник - Ускрс.

Тај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус васкрсао Лазара из гроба.

Врбица је увек суботом, дан уочи празника Цвети који је недељу дана пред Ускрс.

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе чиме се симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.

Врбицу обично у цркву носе деца у суботу поподне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

На тај празник се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

С обзиром да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.