19. јануар 2011.

Министри одбране и вера Драган Шутановац и Богољуб Шијаковић упознали су пре два дана чланове Међурелигијског савета Министарства вера и високодостојнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији са Нацртом уредбе о верској служби у војсци.

Верски високодостојници подржали су настојања Министарства одбране да у систем одбране укључи војне свештенике из реда традиционалних цркава и верских заједница, саопштило је, после састанка Министарство вера.

У Војсци Србије, према најавама надлежних, војни свештеници, који буду ангажовани ће имати чинове, али неће носити оружје.

Предвиђено је да верску службу врше „верски службеници" који имају високу стручну спрему и које су овластиле традиционалне цркве и верске заједнице за обављање богослужбених делатности.

Они ће бити примани у војну службу у статусу официра, а биће распоређени у Генералштабу Војске Србије, командама оперативног нивоа, командама бригада и батаљона, Војној академији и војноздравственим установама.

Идеја о увођењу верске службе у војсци датира из 2000. на основу искустава страних армија и српске традиције, што је подразумевало и присуство свештеника у касарнама и обезбеђивање посебног простора за упражњавање верских потреба војника свих националности.

Усвајањем Закона о Војсци Србије децембра 2007. створени су услови да се и у српским оружаним снагама организују верске службе.

До 1918. у војсци Краљевине Србије у саставу штаба команде постојао је војни прота, а војни свештеници су били распоређени у штабовима дивизијских команди и у штабовима активних пукова.

После Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, при Министарству војном и морнарици постојало је тело које је руководило свештеничком струком, а у њему су били по један војни свештеник прве класе за православну, римокатоличку и муслиманску вероисповест.

Врховни војни свештеник (референт) за православну веру потпадао је под црквену јурисдикцију српског патријарха, за војнике богослужења су одржавана у капелама и црквама у кругу војних објеката, а тамо где их није било, у локалним верским објектима.

Епископ Порфирије изјавио је протекле седмице да би један свештеник требало да буде постављен на 500 до 1.000 војника, а да ће у зависности од броја припадника једне вероисповести зависити и број свештенослужитеља.

Када је реч о СПЦ биће потребно око 30 свештеника, а биће постављен један или више свештеника у Министарство одбране, који ће оперативно водити и координирати рад свештеничке службе, додао је он. Порфирије је истакао да ће војни свештеници имати већу и двоструку контролу него било који други официри, мораће да испуне све услове као и свако ко је запослен у војсци, али и црквене каноне