|
 19. јануар 2011.
Кад је Јован погружавао Христа у воде реке Јордана, чуо се с небеса глас Бога Оца: "Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи". У Јордану је стајало друго Лице Свете Тројице, Син Божји, као Богочовек, а над Сином Божјим лебдео је Дух Свети у облику светлоснога голуба. То је било Богојављење. Ту се јавно открио Бог као Отац, Син и Дух Свети, као Света Тројица. Бог се јавио и васељену просветио.
Богојављење се празнује 6. јануара по старом календару (19. јануара по новом). На тај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела. Та богојављенска водица никада се не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.
О празнику Богојављења
Празник Богојављења (6 јануар), на почетку црквене историје називао се Богојављења, јер је тога дана Црква вршила спомен, не само на крштење Господа Исуса Христа, већ и на остала чуда која је начинио Господ Исус Христос.
Први пут почео је да се слави у 3 веку, на Истоку (Египат), да би се у 4 веку раширио и на Запад, и на свим деловима хришћанског света. Интересантан податак је да Божић и Богојављење, до 4 века представљао један празник, и славио се 6 јануара. У 4 веку долази до издвајања Божића и Богојављења, 25 децембра установио се празник Рођења Христовог, а 6 јануара празник крштења Господњег. Црквене стихире (химне) на Божић имају садржај Богојављења, а истотако и стихире на празник Богојављења садрже Божићне елементе што само потврђује чињеницу да су ова два празника раније представљали један.
Овај празник још се назива и светло просвећење, јер је у раној историји Цркве био пропраћен крштењем нових чланова Цркве.
Свети Јован Златоуст, још у 4 веку, наглашавао је лековитост и исцелитељску моћ свете воде која се захватала на овај празник, истичући да ако се ова вода узима са вером, исцељује човека од разних немоћи и болести. У Јерусалиму су се на поноћ верници купали у реци Јордан, верујући да вода у тим часовима спира телесне и душевне ране. Из ове Јерусалимске праксе купања на поноћ у реци Јордан, највероватније потиче данашње бацање крста у реку, како би га један од мноштва верника ухватио као знак Божјег благослова. |
