06. јануар 2011.

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) пожелео је верницима срећан дан пред Христово рођење и рекао да су "добро учинили сви који су се током поста причестили, исповедили и молитвом дочекали овај велики дан".

Патријарх је поручио да спаситеља дочекају чистог срца.

"Дочекајмо га чистим срцем, јер је и сам Господ рекао - благо онима који су чиста срца, они ће Бога видети", рекао је патријарх Иринеј.

СПЦ и верници данас славе Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за славље Божића - рођење Исуса Христа, најрадоснијег хришћанског празника.

Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству.

У православне домове се на данашњи дан уноси бадњак, по коме је празник и добио име, а коме је православна црква дала посебан смисао. Име бадњак повезано је са речју "бдети", будући да се на тај дан бдело, чекајући рођење Спаситеља.

Према древном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог рођења.

Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.

У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе на којој су - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...

Бадњи дан и Божић обележавају 6. и 7. јануара православни верници који поштују стари, Јулијански календар.

У Божићној посланици Српске православне цркве патријарх Иринеј је истакао да је Божић празник мира, љубави, праштања и мирења, слоге и јединства и позвао све вернике да "живе у духу тих дарова и вредности".

"У име тих божићних, духовних дарова и вредности, позивамо све вас да живите и делате у духу непоколебиве верности према својој мајци Цркви и њеном јединству", поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх је указао на значај породице као језгра у коме се остварује "пуноћа светотројичне Тајне љубави".

Симболични обичаји

Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину, у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.

У сеоским кућама слама лежи и по три дана, док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.

"Ко је гладан нека дође мени, ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.

Породични празник

У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.

Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују јулијански календар: Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, поштујући ново рачунање времена и грегоријански календар.