|
 06. јануар 2010.
Прослава Божића, празника рођења Исуса Христа, најрадоснијег догађаја у хришћанском свету, почеће у поноћ 7. јануара првом Божићном литургијом у београдском Спомен-храму Светог Саве, коју ће служити патријарх српски Иринеј.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прославља Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, које као свој богослужбени поштују Јулијански календар.
Божић се слави од апостолских времена, али је у почетку слављен истовремено са празником Богојављења.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар је уведен у четвртом веку, у време цара Аркадија.
Овај датум хришћанске цркве и данас поштују с тим што се, према Јулијанском календару, 25. децембар поклапа са Грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују Јулијанско време тог дана славе празник Рождества Исуса Христа.
На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља људског рода, који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.
Предање каже да је пред рођење Христово римски император Август наредио попис становништва у царевини, па се свако морао наћи у месту одакле су његови преци.
Марија од рода Давидова и њен сапутник Јосиф вратили су се том приликом у Витлајем и ту се скромно сместили у пећини у којој су пастири склањали стада од непогода.
Богородица је, како је записано, у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.
„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична и стога што се није кретала од Истока ка Западу, већ се кретала према Југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичијег лета".
Звезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, према предању Гаспар, Валтазар и Мелхиор, који су стигавши у Јерусалим пошли цару Ироду који их је лукаво замолио да му јаве где се догодило чудесно рођење јер би он хтео да се поклони том детету пророчанства.
Како даље каже јеванђелско предање, у Витлајемској пећини над којом се зауставила најсјајнија звезда, мудраци су се поклонили детету „као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".
Мудраци се нису вратили Ироду, већ су другим путем отпутовали, а Ирод је, у страху за свој царски престо, наредио да се у Витлајему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.
Убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
Српска православна црква Божић слави три дана, који су у њеном богослужбеном календару обележени црвеним словом.
Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан. |
