20. децембар 2010.
Знали су све, а зажмурили су на оба ока – поглед Мирослава Лазанског у Политици
„Господин Хашим Тачи је једини човек који у моју спаваћу собу може да уђе без најаве", одушевљено је, 1999. године, одмах после конференције у Рамбујеу, изјавила државни секретар САД госпођа Медлин Олбрајт. Иако лично сумњам да је господин Тачи икада и гајио такве амбиције, он је несумњиво политичко чедо госпође Олбрајт.Заправо, америчко политичко чедо.Чедо, у одсуству иначе осуђено од српског правосуђа на десет година затвора због убиства српских и албанских сељака и једног полицајца.
Сада, када су сви као изненађени и запрепашћени што је господин Тачи можда и нови др Менгеле, треба се присетити како су САД и Запад годинама трговали са Садамом Хусеином, иако су добро знали за његовезлочине против Курда. Хипокризија је прекинута тек уочи напада на Ирак 2003. године када је британски „Форин офис" објавио досије под насловом: „Садам Хусеин, злочини и кршење људских права". Пре штампања тог досијеа Лондон је Ираку годинама продавао оружје. И онда одједном, Садам је чудовиште.
Да ли су САД и Велика Британијау време Другог светског рата знале за холокауст? Наравно да су надлежне службе за то знале.Да ли је било могуће убити шест милиона Јеврејаа да се о томе не појави у време Другог светског рата у медијима поменутих земаља нити један једини чланак? Ако су амерички и британски авиони могли да сниме све детаље тајне немачке ракетне базе на острву Пенеминде, откуд то да нису снимили комплекс логора смрти Аушвиц? Или су снимили, али је све стављено под ембарго? Зашто?
„Мафија је постојала на Косову и у време српских власти, али после уласка НАТО-а у јужну српску покрајину настао је прави вакуум у којем је Косово идеално место за прављење великих пара у кратком времену. Идеално место за устоличавање организованог криминала", пише „Франкфуртер рундшау" од 29. августа 1999. Дакле, много пре извештаја Дика Мартија. Значи, знало се.
О путевима дроге преко Косова, о ОВК и трговини дрогом известио је и „Стратфор" из Остина још 17. марта 2000. године. „Стратфор" прецизира да је влада САД веома добро упозната са трговином дрогом која се одвија преко Косова, као и с улогом ОВК у томе. „Стратфор" истиче да је америчка агенција за борбу против дроге, ДЕА, известила још 1998. да су албанске организације на Косову главни кријумчари хероина дуж балканске руте, одмах иза турских банди. Значи, и то се знало.
„Балтимор сан" од 6. марта 1998. у анализи односа између ОВК и ЦИА наводи „да уколико жели да заустави албански наркопромет и тероризам Запад мора да у корену посече финансијски центар ОВК у Швајцарској". Уместо тога, међутим, стотине милиона, а можда и милијарде наркодолара и даље леже у швајцарским банкама. У октобру 1998. дошло је до сусрета руководства ОВК и представника ЦИА. Где другде него у Женеви, објавио је британски „Скотсмен" од 30. новембра 1998.
„Санди тајмс" од 12. марта 2000. доноси исповест извесног Шабана Шалија, тада „запосленог" на дестабилизацији албанских сеоских подручја у јужној Србији, како се он „први пут повезао са британским, америчким и швајцарским агентима још 1996. године у северној Албанији". У реду, амерички и британски агенти, али шта су тражили тајни агенти неутралне Швајцарске у тренинг базама ОВК у планинама северне Албаније?
Сви који је требало да знају, знали су све. И зажмурили су на оба ока. Покушај Запада да завлада Косовом трагична је грешка на свим нивоима, политички инжењеринг стварања независног Косова и сада оптужени господин Хашим Тачи пре свега су фијаско Медлин Олбрајт и лажне мисије демократског евангелизма у америчкој режији.
Зашто ја, и после свега, сумњам да ће се господину Хашиму Тачију сада догодити било шта лоше? Зато што он контролише ситуацију на Косову, а за Вашингтон је најгора солуција да сада Албанци на Косову припуцају по америчким војницима. Оде онда цела америчка прича о Косову до ђавола. За америчку војску на Косову приоритет свих приоритета јесте властита заштита. Нула губитака.
Уочи англо-америчког искрцавања на Сицилији 1943. Вашингтон је позвао на „консултације" све вође сицилијанске мафије у САД, од наследника Лаки Лучана до следбеника Ал Капонеа. „Коза ностра" у преговорима са Стејт департментом, како обезбедити да се становници Сицилије пријатељски односе према америчким и британским војницима. Наравно, председник Рузвелт није учествовао у разговорима са шефовима мафије.
А дубока бразда америчке политичке моралности оличена у „14 тачака" Вудроа Вилсона из 1918. године? Ханс Моргентау, амерички политиколошки класик, тврди да америчка спољна политика неумитно иде низбрдо још од краја 18. века. За њега не постоји спољнополитички проблем као избор између моралних принципа и националног интереса, лишеног моралности већ између једне скупине моралних начела одвојених од стварности и друге скупине моралних начела, изведених из политичке реалности.
Између те две скупине моралних начела налази се и случај Тачи. |