16. децембар 2010.

Књижевнику и сатиричару Душку Радовићу откривена спомен-плоча у Београду, на згради у Улици деспота Оливера 6, у којој је живео 15 година.

Министар културе Небојша Брадић и књижевник Брана Црнчевић открили су спомен-плочу на згради у Улици деспота Оливера 6, у којој је великан српске литературе Душан Радовић живео од 1969. године до смрти.

Обраћајући се поштоваоцима једног од најбриткијих пера друге половине 20. века, министар Брадић је подсетио да нема књижевног жанара којег се Радовић није латио и ниједне душе коју оним што је написао није додирнуо.

"Његов увек жив и оригиналан дух проналазио је пут до детета у свима нама. Док је у одраслима тражио и храбрио оно племенито и детиње, дотле се деци обраћао с поштовањем и у њима видео будуће добре људе", истакао је Брадић.

Брадић је описао "Београђанку" и Радио Студио Б на њеном врху као једну важну коту, место истине, са које је Радовић осматрао свој град и упућивао му поруке које ћемо сви памтити.

Дугогодишњи, блиски пријатељ по перу Радовића, Брана Црнчевић истакао је да је тешко говорити о великану "кратко, пред неком плочицом", јер његово дело заслужује симпозијуме и студије, а припада му и постхумно извињење, јер је био први српски књижевник који је "озбиљно лустриран" иако је био искрено, убеђени левичар и вратио се са Сремског фронта.

Црнчевић је испричао неколико анегдота због којих је Радовић смењен, а његова емисија Београде, добро јутро укинута, јер је имао жестоке противнике на руководећим местима, па је навео да је генерал Никола Љубичић свакога дана слушао емисију и одмах звао градоначелника Бранка Пешића да му се жали шта брбља онај лудак.

"Мрзео је недаровите који су се желели уденути међу праве уметнике, још више је осуђивао кич. Да је данас жив, сигурно би се шлогирао гледајућиВеликог брата и умро би да је морао да гледа Фарму", рекао је Црнчевић.

Други пријатељ Радовића, глумац Власта Велисављевић изговорио је неколико његових мудрих порука суграђанима, које ништа не губе од актуелности, упркос деценијама које су протекле. У оквиру "Године књиге и језика", Министарство културе Србије, уз подршку Студија Б и Вечерњих новости, постављањем спомен-плоче, одаје почаст српским истакнутим књижевницима.

Радовић је рођен 1922. године у Нишу. Био је главни уредник Пионирских новина, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд и листа Полетарац, новинар Борбе и, од 1975, уредник Студија Б. Умро је 1984. године у Београду.

Његова најпознатија дела су књиге намењене малишанима: Поштована децо,Смешне речи, Причам ти причу, Где је земља Дембелија, Плави жакет, радио и позоришни комади: Капетан Џон Пиплфокс, Женски разговори, ТВ серије На слово, на слово, Лаку ноћ, децо, Полетарац, збирка афоризама Београде, добро јутро, у три тома.

Дела Душка Радовића превођена су на све значајније светске језике. Радовић је добитник наших најугледнијих награда: "Невен", "Младо поколење",Награде змајевих дечјих игара, Награде Стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечју књижевност "Ханс Кристијан Андерсен".