Ремек-дела Петра Добровића ПДФ Штампа Ел. пошта

Олга Добровић24. новембар 2010.

У Галерији легата Петра Добровића отворена је изложба ремек-дела тог аутора, на којој се могу видети портрети 27 дела из различитих периода његовог стилског развоја. Изложбом се обележава 120 година рођења једног од главних актера српског модернизма.

Изложба "Ремек-дела Петра Добровића", на којој је представљено 27 слика тог уметника, из различитих периода његовог стилског развоја, отворена је у обновљеној Галерији Петра Добровића у Београду.

Кустос изложбе Жана Гвозденовић рекла је да поставку изложбе чине четири сегмента рада тог уметника: рани период, период Добровићевог хедонизма, портрети и дела из ауторовог развијеног хедонизма, по којем је он најпознатији.

Стара рушевинаПриказане су теме пејзажа, посебно маслињака који су посебан сегмент Добровићевог сликарства, затим портрети његовог брата Ђорђа, супруге Олге, Мирослава Крлеже.

Гвозденовићева је рекла да је основна идеја изложбе да се после вишегодишње паузе рада Легата, Добровићево дело врати у фокус јавности и да се подсетимо шта је све у његовом опусу.

"Овом изложбом желимо да покажемо свим генерацијама, посебно младима, који нису имали прилике да се упознају са његовим делима, које су вредности и значај Добровића и читавог тог српског модернизма чији је он представник", казала је Жана Гвозденовић.

Главни кустос Музеја савремене уметности Дејан Сретеновић рекао је да су одлучили да поново покрену активности у том простору, који је занимљив и специфичан у нашој средини. Сретеновић додаје да им је идеја да простор ревитализују на новим основама и то на ширем концепту који би представљао Добровића, али и да се прошири на епоху, на његове савременике из прве половине 20. века.

Добровић стварао серију кубистичких цртежа

Петар Добровић рођен је 1890. године у Печују. Студирао је на Ликовној академији у Будимпешти, где је и први пут излагао, 1911. године, у Националном салону. У Паризу је боравио од 1912. до 1914. године, где је под утицајем сезанизма и кубизма стварао серију кубистичких и сезанистичких цртежа, а после тога се вратио у Печуј и окренуо се ренесансним узорима, великим мајсторима.

Каснније теоретски формулише тежњу ка монументалној уметности 20. века и заједно са Јобом, Бијелићем, Коњовићем и Шумановићем, постаје типичан представник треће, конструктивне деценије у српском сликарству.

Учествовао је на изложби групе југословенских уметника у Паризу, 1919. године, чиме се одваја од мађарског ликовног миљеа и придружује југословенском културном простору, а 1921. године је приредио прву самосталну изложбу у Југославији.

Главни период сликарства Петра Добровића био је од 1931. до 1941. године, који карактеришу чиста боја и наглашен гест, хедонизам као животни став, а модернизам као уметничко опредељење.

Излагао је у Прагу, на Бијеналу у Венецији, а био је и професор на Уметничкој академији у Београду. Био је сарадник часописа Данас, у редакцији Мирослава Крлеже и Милана Богдановића, а на Коларчевом универзитету је основао и водио вечерњи курс фигуративног цртежа.

После бомбардовања Београда 1941. повукао се у Грчку, где је сликао мирне, скоро импресионистичке пејзаже. Умро је у Београду 1942. године.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић