21. новембар 2010.

Српска православна црква и православни верници славе Сабор светог архангела Михаила, празник установљен у првим вековима хришћанске проповеди. Архангела Михаила ће као своју крсни славу обележити и Удружење новинара Србије.

Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Архангелу Михаилу. Архангел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске.

Аранђеловдан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, жита и вина, и освештањем које обавља свештенство цркве. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, јер кажу да је Арахнгел Михаило "живи светац".

Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ.

Михаил на јеврејском језику значи раван Богу и од првих хришћанских времена представља се као војвода, са копљем у десној руци које упире на Луцифера.

Чувар православне вере

Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем православне вере и борцем против јереси.

За њим следе Гаврил, анђео благовесник, представљен са фењером и огледалом од зеленог камена јасписа који је симбол "божје премудрости".

Рафаил је исцелитељ и у руци држи лекарски алабастар, Урил је огањ и светлост Божја, Салатил "молитвеник Божји" са лицем и очима подигнутим ка небесима.

Јегудил носи златни венац у славу Бога, Варахил са белим ружама у недрима носи благослов Божји, а Јеремил се поштује као носилац узвишених мисли које човека уздижу ка Богу.

Свети Архангел Михаило је најугледнији међу бестелесним силама и најближи небеском престолу и сматра се да је он спасио војску анђела од понора палих Сатанаилових анђела.

Светог Архангела као свог заштитника данас слави и београдска Саборна црква, освештана на Аранђеловдан 1845. године, чији је ктитор био српски књаз Милош Обреновић (1780-1860).

Архангела Михајла је као породичног заштитника поштовала српска владарска династија Немањића.