17.март 2010.

Данас се навршава шест година од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову и Метохији од доласка међународних снага у покрајину, у којима је 19 цивила изгубило живот.

Дводневни сукоби на Косову и Метохији почели су 17. марта 2004. након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар код села Чабра, на северу покрајине.

Масовне демонстрације косовских Албанаца, који су за несрећу дечака оптужили Србе, избиле су прво у јужном делу Косовске Митровице, а потом су се прошириле на друге делове порајине.

Током два дана насиља убијено је 19 особа (11 Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције.

У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је у покрајини избило додатно насиље. У вечерњим сатима су у Београду и Нишу запаљене џамије, а у Новом Саду су демолирана стакла седишта Исламске заједнице.

У истражном притвору било је више од 250 особа осумњичених да су учествовале у антисрпском насиљу.

Међународни тужилац подигао је 29. септембра 2004. прву оптужницу поводом мартовских догађаја на Косову против шесторице Албанаца из Гњилана.

У мају 2005. Окружни суд у Гњилану осудио је их је на укупну казну од 38 година затвора. Они су проглашени кривим за убиство и саучесништво у убиству Слободана Перића и рањавање његове мајке Анке Перић, која је преминула од повреда задобијених током мартовских немира.

Према подацима Косовске полицијске службе, за мартовско насиље на Косову у прекршајним и кривичним поступцима кажњено је 266 особа.

УНМИК и СПЦ су постигли договор о обнови порушених и спаљених цркава и манастира, а прва фаза обнове је почела крајем 2005. године.

Ивановић: Повратак је везан за осећај безбедности

Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је, поводом шесте годишњице мартовског погрома у покрајини, да се морају пронаћи инспиратори и организатори, истичући да су порушене куће обновљене, али да се Срби нису вратили.

У мартовском погрому Албанци су за два дана из домова протерали више од 4.000 Срба, етнички очистили шест градова и девет српских села и уништили 35 цркава и манастира.

Ивановић је за РТС рекао да морају бити кажњени они који су покушали да извуку профит из тог погрома, јер његови „организатори нису били на улици”.

- Онај ко је замислио тај погром, постигао је циљ, јер, не само да се већина људи није вратила, него су и отворени преговори о статусу Косова и Метохије. Срби се не осећају сигурним, поготову ако долазе индивидуално, а не могу се наговорити да се врате колективно”, рекао је Ивановић.

Указујући да је „повратак уско везан за осећај безбедности”, Ивановић је оценио да би се тај процес могао интензивирати само ако би привремене косовске институције и међународна заједница урадили оно што су обећали.

Он је оценио да статус Косова још дуго времена неће бити решен.

Поводом најаве Кфора да ће сутра и званично главну одговорност за заштиту Газиместана предати косовској полицији на основу одлуке коју је донео Северноатлантски Савет, Ивановић је рекао да се састао са командантом Кфора и упозорио да постоји неповерење између Срба и Албанаца и да не смеју бити угрожени манастири на Косову и српска баштина. Према његовој оцени, Срби неће веровати косовској полицији коју већином чине Албанци.

У мартовском погрому за мање од 72 сата Албанци су убили осам Срба, док се двоје воде као нестали, а 11 Албанаца погинуло је у окршајима с припадницима Кфора који су покушали да заштите Србе.

Теже и лакше су рањене и повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага, док су уништена 72 возила УН.

Широм јужне српске покрајине срушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката - школе, домови здравља, поште, као и 35 светиња СПЦ - манастира, цркава и других верских објеката, међу њима 18 споменика културе.

Потпредседник Скупштине заједница општина Косова и Метохије Марко Јакшић изјавио је Танјугу да се на основу медијских извештаја може закључити да су догађаји од пре шест година и пре тога пројектовано етничко чишћење Срба из покрајине.

- Никоме у свету не може бити јасно да, поред толико припадника Кфора и Унмика, није спречен егзодус и етничко чишћење Срба 17. марта 2004. године, указао је Јакшић.

Према његовим оценама, „до 17. марта“ је дошло онда када се увидело да Срби немају намеру да напусте домове. Погром и егзодус је организован, како је прецизирао, уз дозволу и препоруку одређених европских земаља.

Помен на догађаје из марта 2004. истакао је Јакшић, својеврстан је показатељ свима да Србе са Косова и Метохије и таква неправда не може поколебати у намери да живе у порајини као житељи државе Србије.