08. новембар 2010.

Од вечерас до 21. новембра у скопској галерија “ОКО” , биће изложено око двадесетак дела македонског уметника српског порекла, Мирослава Масина.

Изложбу под  насловом „Са челом на прсту“, сачињавају цртежи и платна, а као и предходно, инспирација аутора је генијални мајмун.

Уметник је дела створио наменски, управо за изложбу у скопској галерији. Изложена дела у себи носе увелико препознатљиву симболику јајета и мајмуна, па од класичног портрета преко геометријски мултиплицираних представа до сасвим апстарактних форми неизбежно сугеришу на рукопис овог уметника.

На први поглед ради се о старој теми, Масин и мајмуни и треба подсетити да га је управо ова тема још на почетку каријере избацила из анонимности. И не само то, ова тема је постала и остала прва асоцијација на његово име и својевидни знак препознавања, мотив који током каријере никада није запоставио. Дакле, порекло, смисао постојања, будућност, а сви његови каснији пољупци, рибе и птице су само наставак ове теме.  Од свог првог представљања преко „Пола милиона година“ преко видео-клипа „Круг“ (мајмун-човек-мајмун), уметничко-еволуцијских процеса „Миро и Емил“ и „Човек“ све до последњег његовог представљања скопској публици, Масин преко своје иновације над Дарвиновом теоријом указује на могућност супротног процеса који би значио враћање савременог човека коренима, природи, својој суштини.

„У уметничком свету Мирослава Масина постати мајмун значи поново постати човек , а његове слике се могу тумачити као бег од отуђења. Уколико примитивизам схватимо као антиматеријалистичку филозофију, потрагу за пореклом, онда се може закључити да Масин следи његове страсне следбенике Пикаса, кубисте, експресионисте, дадаисте и надреалисте који верују да је повратак уназад неопходан да би се кренуло напред. Вођени том логиком уочићемо да ова дела у себи садрже бекство од савремености и враћање првом човеку, прачовеку, односно мајмуну. Вероватно зато његов мајмун ставља прст на чело и гледа у јаје, питајући се како да човечанству поврати изгубљену димензију и да докаже да пут бидућности води преко примитивног и у прошлости и у садашњости“, рекла је у свом критичком осврту Ана Мартиноска.

Урамљене у старе излупане рамове пронађене по подрумима и таванима старијих колега или у рамове од гоблена или огледала из породичних  наслеђа, његове слике су ипак нове и свеже и упућују на вредности које носи прошлост и на то да враћање коренима значи корак напред.

На провокативно новинарско питање да ли је старије јаје или мајмун овај доказани скопски шармер једноставно је рекао – моје слике говоре јаче и више  од било којих речи и можете да их погледате и тумачите све до 21. новембра докле траје ова изложба. Масин сматра да је моментална сликарска клима у  Македонији  позитивна, али да недостастаје реч критичара.

Мирослав Масин је рођен 1963. године. Факултет ликовних уметности завршио је у Скопљу 1988, исте године постао је и члан Друштва ликовних уметника Македоније, а од 2000. до 2001. био је његов председник. Студијске боравке имао је у Енглеској, Фанцуској и Чешкој. Иза њега је велики број самосталних изложби у земљи и иностранству.