30. октобар 2010.

У три сата после поноћи завршава се летње рачунање времена када ће се померањем казаљки на часовницима за један сат уназад време у три сата рачунати као два.

Летње рачунање времена код нас је први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима померане су у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. године донет је нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је са Европском унијом.

"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму, или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки ради уштеде енергије

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Померање времена у већини случајева обавља се у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.

Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да летње време почиње последње недеље марта и да се завршава последње седмице октобра.

Исланд је једина европска земља која није увела зимско и летње рачунање времена.

На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена обрнут је у односу на северну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.