Касно је за поправни  

У ситуацији када је образовање на српском језику један од највећих проблема српске заједнице која живи у Македонији, и када се српски језик не говори ни у срединама у којима живи значајан проценат Срба, о статусу српског језика на овим простоорима ,разговарали смо са др Чедомиром Стојменовићем, редовнним професором српског језика на Филолошком факултету „ Блаже Коневски“ у Скопљу,који је и један од иницијатора отварања посебне студиjске групе за српски језик на истоименом факултету. 

Прва генерација студената на групи за српски језик  уписана  je 2007/2008 године. Тада је уписано  23 студената од којих је активно 15-так, који су сада на четвртој години. Покушавамо да са њима у границама могућности успоставимо какав-такав озбиљнији рад, мада је све то тешко, јер нам економске, па и политичке прилике,  то не омогућавају. До сада смо добијали само једну до две стипендије из Србије за летње школе у Београду и Новом Саду, што је минимално или готово ништа у поређењу са на пример онима  који студирају хрватски и словеначки језик, где читава група оде на летњи семинар,  и борави на њиховим факултетима цео семестар, како би боље научили језик. Ми покушавамо преко наших пријатеља, преко aмбасаде Србије  да успоставимо тај озбиљнији рад, и добили смо обећање и из Института за српски језик да ће  наши студенти четврте године, провести један семестар у Србији.Колико ће се у томе успети, видећемо. Важно је да показују добру вољу, па да се надамо да ће бити боље.

Друга генерација студената уписана је прошле  године. Уписано је 13 студената и код њих је нешто мало бољи статус, јер већ имамо навику да радимо под тим необичним околностима. Потребно је успоставити и  бољу сарадњу са факултетима у Србији. За сада сарађујемо са факултетом у Косовској Митровици, који смо неколико пута посетили, а сада покушавамо да успоставимо и рад на нивоу студентских размена, на нивоу озбиљнијих студенских скупова и надамо се да ће се ова сарадња развијати.

Каква се диплома стиче на овој студиској групи  и да ли су студенти спремни да буду  будући професори, лектори, преводиоци?

Диплома ове студиjске групе је професор за српски језик и књижевност. Спремни су да буду професори, али  преводиоци и говорници нису, зато што им недостаје та вежба језика. Ови студенти долазе углавном са простора Скопске Црне горе и Куманова, а тамо се не говори у складу са књижевним српским језиком.То су периферни штокавски дијалекти где има доста архаизама, доста балканизама, што  одступа од књижевне норме.Овим студентима је свакако потребан вишесеместрални боравак у Србији, да би могли да буду добри говорници, добри новинари, спикери или евентуално преводиоци.

 Да ли се српски језик у Македонији полако гаси, с обзиром да се све мање употребљава и у срединама у којима живе Срби?

То је периферни штокавски дијалекат који је доста отпоран и архаичан,међутим он је отпоран код старијих људи, који се не образују и који ређе гледају телевизију и слабије читају штампу. Међутим, млађе генерације неколико година, па и деценија уназад, су увелико тај свој матерњи говор прихватили као нешто чега се треба стидети и што треба потиснути, па се углавном служе македонским књижевним језиком Мислим да ће и у  будуће бити све теже да се задржи, јер ће га потиснути и македонски језик и економске и политичке прилике.

 Може ли се та ситуација поправити, или је сада већ касно?

 Нажалоост, већ је касно. Да некакав траг остане од тога, могло би се постићи преко бољих организација на нивоу школа,  које су као што је познато до сада опстојале без уџбеника за српски језик. Сада покушавамо преко  Министарства за образовање  и  македонске Владе да за  сваки разред основног образовања направимо  те уџбенике.  Међутим, то врло тешко иде. Ја сам у рецензенској комисији и могу рећи да су аутори или слаби познаваоци српског језика, или раде не функционално, па те рукописе враћамо  по неколико пута због програмских садржаја, а највише због језика, јер аутори не познају добро српски језик. Углавном су ту аутори чији је матерњи језик македонски, а не српски. Ту нормално долази до интерференције и великих грешака у рукописима, па се дешава да неки рукопис вратимо и три-четири пута и да опет не буде добро.

 Са променом друштвеног система променила су се и схватања о језику.Од једног српскохрватског, настала су четри нова језика.Како ову појаву објашњавају лингвисти?

Лингвисти ту имају јасан статус. То је један језик нормално, гледајући суштину, структуру језика, полазећи од система морфолошког, синтаксичког па и лексичког, док политичари и квази научници од њих праве неколико језика.Хрватски је нормално у вези са формирањем хрватске државе,где је разлика у односу на српски, само на нивоу спорадичних лексема. На нивоу писма, тамо је забрањена ћирилица, употребљава се латиница, број фонема је исти, у морфологији нема никакве разлике, а и сами кад слушате спикере ХТВ-а видите да се то уопшште не разликује у односу на српски језик. Међутим,  назив је хрватски, значи политичка одлука, политички инжињеринг, маркетинг како хоћете и сад се то зове хрватски...

У новије време смо сведоци да и Црна Гора даје статус свом такозваном матерњем језику – црногорски. Већ је направљена некаква граматика и некакав правопис где се само инжињеријом уводе два нова фонема, две нове графије меко или палатално S и Z што је процес ијекавског јотовања и није познат само црногорским говорима, него и шире свим штокавским говорима.Значи то је некаква вештачка творевина језика, међутим држава и политика покушава да му да име црногорски и да га издвоји из корпуса некадашњег српскохрватског језика.То ће сигурно бити и са босанским, мада је у Босни много сложенија ситуација јер тамо Срби свој језик у Републици Српској у уопште и ван Р Српске називају српским, Хрвати хрватским, а Бошњаци покушавају да га назову босански и да му дају статус државног језика.Међутим, на ширем простору Европе и западне цивилизације имамо народе Немаце, Аустријанаце,  Швајцараце, који свој језик не називају швајцарским и аустријанским, већ је за све њих то немачки језик.Ако та  западна цивилизација, која је ван тих  комплекса, и ван те политике, може да говори истим језиком , код нас очигледно  то није случај.Очигледно Балкан је друга прича.

 Српски језик  предајете и на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Да ли је српски језик угрожен на простору Косова и Метохије?

У Косовској Митровици није.Прво Митровица је некакав центар коме гравитира и део Србије северније од Митровице,део јужне и део западне Србије, тако да има доста студената и на групи за књижевност и на групи за језик. Митровица је актуелна а  језик није угрожен, иако је околина са јужне стране албанска, нема интерференције између језика, и нема неких већих политичких економских и културних мешања. Тај амбијент Митровице има залеђе у српским општинама, има српског живља који говори косовско-ресавским дијалектом, где је и акценатски систем мало  квалитетнији у односу на јужно моравски.Тамо има и студената из Шумадије па чак и из  Београда због повољног услова студирања, тако да језик тамо није угрожен и мислим да има перспективу,уколико се  не десе неки инциденти, јер тамо ни живот није сигуран...