27. октобар 2010.

Српска православна црква и православни верници у Србији обележавају празник Свете Петке, која је историјска личност сврстана у ред светих.

Света Петка као једна од највећих мисионарки хришћанске вере поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију у Румунији долазе и припадници других религија верујући у њену исцелитељску моћ.

Посебно јој се обраћају жене свих вера и нација сматрајући је својом заштитницом.

Прве записе о светој Петки оставио је Григорије Цамблак међу којима је и опис преноса моштију свете Петке из Видина у Србију и до Београда (1403. године). Мошти су пренете у Србију заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита.

Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића мошти сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклонење долазили и православци и католици па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

У епархијама СПЦ око 250 цркава је посвећено Светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се чува мали прст светитељке.
Према народном предању капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су и порушене у време турске владавине.

Данашња капела и црква, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изграђена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића.

У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења верника уз поштовање изворног хришћанског ритуала - погружавањем.

Празник преподобне Параскеве СПЦ и православни верници славе сваке године 27. октобра (14. октобра према Јулијанском и Богослужбеном календару СПЦ).

Света Петка је живела крајем 10. и почетком 11. века пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Њене мошти чуване су у Епивату, а потом у Цариграду, Трнову и поново у Цариграду.