Умрла песникиња Весна Парун ПДФ Штампа Ел. пошта

Весна Парун25. октобар 2010.

Најистакнутија хрватска песникиња Весна Парун умрла је мирно у сну, у 89. години живота, у Стубичким Топлицама, где се лечила и боравила последњих осам година. Иако тешко болесна активно је писала до последњег даха, последњих година претежно сатиричну поезију уперену против актуелних друштвених скретања, у којима, како је објавила „Политика", од дописника из Загреба Радоја Арсенића, није штедела ни конкретне политичаре.

Од прве збирке песама „Зоре и вихори" издате 1947, која је према оцени стручњака преломно утицала на модерну хрватску поезију, објавила је до сада шездесетак збирки и књига међу којима и многе за децу. Те године је и оболела од тифуса, учествујући у изградњи пруге Шамац – Сарајево. Добитница је бројних књижевних награда и признања, међу којима и Змајеве награде Матице српске 1972. као најуспешнији песник за децу, а 1970. године је у Паризу добила Диплому за поезију. Познате су јој песничка збирка „Зоре и вихори", „Сто сонета", „Оловни голуб" и „Салто мортале" и књиге „Црна маслина" и „Апокалиптичке басне". У једној анкети Матице хрватске за најпознатијег хрватског песника проглашен је Тин Ујевић (1891 - 1955), који је обележио прву половину 20. века, а иза њега је Весна Парун (1922 - 2010). Током дугог и плодног уметничког живота, Весну Парун није пратила животна срећа. Према властитим речима, провела је тежак живот у којем је доживела више патње него радости. У својој поезији и ставовима била је непоколебљива, а критички се односила и према носиоцима урушавања друштва и земље у којој је стасала и одрасла. Распад Југославије је тешко доживела. То, наравно, није остало без последица, па иако најистакнутија хрватска песникиња није од државе добила ни најнужнији кров над главом ни у временима када се то „својима" навелико делило. Годинама је живела у скромном станчићу у Пионирском граду на источном ободу Загреба.

ВеснаВесна Парун рођена је 10. априла 1922. године на острву Зларину код Шибеника. Детињство и младост провела је код тетке у Сплиту, потом у Биограду на Мору и Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Шибенику и Сплиту. У Загребу је пред рат уписала романистику, али је није завршила. Била је одлична ученица, па је већ са 14 година зарађивала дајући инструкције другим ђацима. Највећи део живота провела је у Загребу, а последњих осам на лечењу у Стубичким Топлицама.

Последње писмо

Објављујемо делове писма које је песникиња Весна Парун послала својој пријатељици, глумици Мирјани Вукојчић. Дирљиви запис о сусрету са песникињом Мирјана Вукојчић је објавила у „Политикином" Културном додатку у јулу прошле године.

9. листопад 2010, Стубичке Топлице

„Знам један оточић насред пучине, који је полудио од самоће"

Драга Мирјана, добра пријо моја,

дужна ти остадох толике одговоре, и на све писано што си ми слала, и теби и свима које си спомињала. Неизмерно ти хвала на свему, јер ти си започела цијелу ту моју европску бајку, оном дивном фрушкогорском посјетом светом пјеснику Бранку, те на обнови оног најлепшег Балкана у мени.

Затим што си окупила све београдске зналце поезије у класичноме Коларцу...

Проживјех то са страшћу, али и моја душа и тијело бијаху преслаби да то понесу...Жељела бих да сад у својој откривалачкој фази, нешто лијепо и човјеку корисно, радиш умјетнице и свјећенице душе пјесничке.

Да нас је било више таквих попут тебе и мене у она поратна и пјеснику тешка времена. Па и данас бежи све што ваља. На ријетким појединцима све остаје. Дужна сам ти остала много успомена из прошлих дана, будућности немам...

Волим твој дах.

Твоја од срца, као дијете прије мајчине успаванке,

Весна Парун

Молба за ћирилицу

Одговор на Веснино писмо записала сам у петак, 22. октобра. Нисам стигла да га пошаљем истог дана. Данас, 25. октобра, хтела сам да јој пошаљем одговор, на дан када се отвара Сајам књига, и када ће њена књига, избор поезије коју је сачинио Петру Крду, поводом европске награде, бити представљена на ћирилици. А то је важно зато што ме је неколико пута молила да њена следећа књига буде објављена у Србији на ћириличном писму...

Мали захтев. Велика молба.

Смрт је бржа, понекад. Она је затекла Весну у сну. Благословено је одсањала своју награду, „европску бајку", своју књигу на ћирилици, свој Балкан, свој оток Зларин, своје маслине...

Ромен Ролан у „Бићу Микеланђела" написао је:

„Постоји управо само једно херојство у свету, видети свет онаквим какав јесте и волети га".

Весна је љубила живот изнад свега.

Мирјана Вукојчић

Последња збирка

У последњој збирци Весне Парун, како преноси Фонет, којој је наслов „Тај дивни дивљи капитализам", најкарактеристичније су песме „Шукеријада" и „Државни семафор".

Шукеријада

Кад поскупи бензин, скратит ћемо цесте. Кад ишчезне керозин, имамо паштете. За дојиље је лахко: бит ће птичјег млијека. Јефтинија бит ће јахта него колијевка.

Државни семафор

Међу државама граде се мостови, а међу жупанијама брвна. Гдје мостове граде државни лопови, сва се брвнара дрма. А повијест је как димњачар црна.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић