14. октобар 2010.
Награда Српске књижевне задруге за ову годину припала је песнику Миловану Мићи Данојлићу. Лауреат је изразио дубоку захвалност што га је наградила установа која "троши" 118. годину.
Писцу Миловану Мићи Данојлићу, за кога се може рећи да готово нема књижевног облика у коме се није огледао, данас је свечано уручена годишња награда за животно дело Српске књижевне задруге (СКЗ).
Управница СКЗ Нина Новићевић, уручујући признање установљено 1992. на 100. годишњицу СКЗ, које је скромно у погледу новчаног износа али велико по значају установе која га додељује, подсетила је да је први добитник била Десанка Максимовић и захвалила се Данојлићу што је у СКЗ објавио четири своје књиге у плавом Колу и један превод "Ода" Пола Клодела.
Лауреат је изразио дубоку захвалност што га је наградила стара установа која троши 118. годину, а он своју 74, и да је оно што их повезује традиционалани дух задругарства који међу Србима има најдубље корене и одолевао је свим менама и изазовима током векова, а сада одолева и ћудима немилосрдне транзиције.
Загруга опстаје као добровољни уговор међу члановима који се подржавају не да би победили, већ да не буду побеђени, нагласио је Данојлић и додао да га са СКЗ зближава обострана жеља да негу писану речи и осећај одговорности према том задаткуз.
За Данојлића је велика част што су четири књиге и један превод објављени у задругиној елитној едицији "Коло", јер је у младости побожно читао књиге из "Кола".
Он је уверен да су његова дела под "овим освештаним кровом српске писмености доспеле у трезор наше културне баштине".
Реферат-образложење за одлуку о додели награде насловљен "Слово о Миловану Данојлићу" прочитао је председник СКЗ, песник Слободан Ракитић, који је упоредио његов прозни опус са писацима попут Дучића, Црњанског, Растка Петовића, јер је попут њих превасходно остајао песник и лирска димензија је доминантна у свим његовим делима".
Према речима Ракитића, "Данојлић је на песничку сцену ступио силовито као песник побуне против књижевњих калупа и норми, духовне устајалости и интелектуалне равнодушности".
"Језик је кључна преокупација Данојлића не само као средство већ као 'кућа бића'", казао је Ракитић и констатовао да "можда нико у савременој српској поезији није у толикој мери уроинио у тајне и ковитлаце језика као Данојлић".
На свечаности су Уна Стајковић Синг и Александра Тодоровић отпевале неколико изворних народних песама, а Данојлићеве стихове је говорио глумац Срба Милин. |