14. октобар 2010.

Посланици Скупштине Србије усвојили су вечерас Декларацију о осуди злочина учињених над припадницима српског народа и грађанима Србије, којом се најоштрије осуђују злочини у оружаним сукобима у бившој Југославији током 90-их година и изражава жаљење и солидарност са жртвама НАТО бомбардовања.
Посланици о Декларацији

За декларацију су гласала 133 посланика ЗЕС, СПС-ЈС, Г17 плус, ПУПС, СВМ и ЛДП, док посланици СРС, ДСС, НС и СНС нису гласали.

У декларацији, Скупштина Србије најоштрије осуђује злочине над Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и позива парламенте других земаља, пре свега са простора бивше Југославије, да осуде те злочине.

Након што је усвојена Декларација, председница парламента Славица Ђукић Дејановић отворила је нову седницу и, после утврђивања дневног реда, саопштила да ће она бити настављена у уторак, 19. октобра.

Расправа о Декларацији

Расправа о Декларацији трајала је скоро осам сати. Образлажући Предлог декларације, шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија је рекла да Декларација о осуди злочина над Србима има за циљ да се ти злочини не забораве и да одговорни буду кажњени, а да се политика која је довела до тога више никада не понови.

Декларација о осуди злочина над Србима је цивилизацијски искорак и потврда осуде злочина почињених над српским народом током ратова на простору бивше Југославије, изјавио је шеф посланичке групе СПС-а Бранко Ружић, истакавши да се њом "затвара циклус осуда злочина почињених '90-тих на простору СФРЈ".

За председника Јединствене Србије Драгана Марковића Палму текст Декларације није баш задовољавајући, јер су употребљени "благи термини, за разлику од Декларације о Сребреници", али је рекао да ће посланичка група СПС-ЈС гласати "за".

Лига социјалдемократа Војводине ће подржати Декларацију, рекао је Ненад Чанак, наводећи да не схвата "каква је поента у томе када неко осуђује злочин према самом себи - то су ствари које се подразумевају".

Опозиција против

Током расправе, основна замерка опозиције је што у документу није осуђено НАТО бомбардовање 1999. године, као и злочин у Словенији почетком деведесетих година.

Предложена Декларација је један од најсрамнијих аката који ће бити усвојен у Скупштини Србије, рекао је шефа посланичке групе СРС Драган Тодоровић, замеривши што се у Предлогу не помињу злочини над Србима у Словенији, током хрватских акција "Бљесак" и "Олуја", НАТО бомбардовање и српске жртве у околини Сребренице.

Српска напредна странка не подржава Декларацију о осуди злочина над Србима, јер се залаже за јединствену осуду свих злочина, рекао је функционер СНС-а Божидар Делић.

Усвајање Декларације, у којој нема осуде НАТО бомбардовања, значи амнестију онога што је 1999. алијанса учинила СРЈ, што ће за последицу имати сортирање жртава, умањење злочина НАТО-а и Словеније и ревизију новије историје, рекао је посланик ДСС-а Слободан Самарџић.

Посланик Партије за демократско деловање Риза Халими Декларацију је оценио неприхватљивом, јер не помиње жртве страдале на територији Србије. У општини Прешево, током ратног стања, убијено је 11 цивила, петоро рањено а више кућа запаљено, рекао је он, оценивши да је наставак процеса помирења још далеко.

ЛДП ће подржати Предлог декларације, рекао је посланик Зоран Остојић, који је критиковао власт сматрајући да предложени документ служи као алиби за усвајање Декларације о Сребреници. Остојић је навео да је Скупштина требало првобитно да прихвати резолуцију Савета Европе, којом се осуђују сви злочини на простору СФРЈ.

Посланичка питања

Разматрању Предлога декларације о осуди злочина над припадницима српског народа претходило је постављање посланичких питања.

Нова Србија је затражила од надлежних пуштање "невино ухапшене" приликом насиља на београдским улицама уочи и после одржавања "Параде поноса" а посланици ДСС-а су захтевали информације о разлозима пуштања на слободу Илије Јуришића, осумњиченог да је наредио напад на колону ЈНА у Тузли 1992. године.

Радикали су питали шта Влада Србије конкретно чини у вези са "алармантним" здравственим стањем Војислава Шешеља, док су посланици ЛДП-а, од министра просвете Жарка Обрадовића, захтевали одговор на питање "ко и зашто врши опструкцију акредитације Интернационалног универзитета у Новом Пазару".

Предлози посланика СРС-а, да се у дневни ред уврсте декларације о осуди злочина над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, о осуди геноцида над Јерменима од 1915. до 1923. године од стране Отоманске Турске и о утврђивању границе између Србије и Хрватске на Дунаву, нису прихваћени.

Текст Декларације

1. Народна скупштина Републике Србије, најоштрије осуђујући злочине учињене над припадницима српског народа и грађанима Србије током оружаних сукоба у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, позива парламенте других земаља, пре свега земаља са простора бивше Југославије, да осуде ове злочине и дају пуну подршку својим државним органима и органима међународне заједнице у процесуирању починилаца, као и да, једнако ценећи вредност сваког људског живота, изразе поштовање према српским жртвама.

2. Народна скупштина Републике Србије, потврђујући трајно опредељење Републике Србије за мирно решавање спорова у складу са међународним правом, изражава жаљење и солидарност са жртвама НАТО бомбардовања и уверење да мир и стабилност почивају на поштовању међународног права. Народна скупштина Републике Србије позива све међународне чиниоце да трагају за мировним решењима како се овакве жртве никада не би поновиле.

3. Народна скупштина Републике Србије пружа пуну подршку свим државним органима и институцијама у чијој је надлежности да:

- истражују злочине учињене над припадницима српског народа и грађанима Србије,

- прикупљају доказе у складу с највишим кривичноправним стандардима,

- предузимају гоњење у складу са законом,

- остварују сарадњу с међународним органима и органима других држава у гоњењу осумњичених за ове злочине,

- чувајући трајно сећање на жртве, стално подсећају светску јавност на стравичне злочине почињене над српским народом и грађанима Србије током деведесетих година XX века, и

- инсистирају пред међународним институцијама да српске жртве имају
исти третман као и жртве припадника других народа, а да починиоци
злочина једнако одговарају.

4. Народна скупштина Републике Србије позива све међународне организације и институције које се баве истраживањем и процесуирањем злочина почињених на територији бивше Југославије да до краја истраже и на адекватан начин казне починиоце злочина над српским народом и грађанима Србије.

5. Народна скупштина Републике Србије, доследно следећи политику успостављања трајног мира у региону и превазилажења траума скоре прошлости, пружа пуну подршку правном тиму који заступа Републику Србију у поступку против Републике Хрватске пред Међународним судом правде. Народна скупштина Републике Србије се залаже и за изналажење трајног решења које би довело до истине и помирења.

6. Народна скупштина Републике Србије изражава пуну спремност Републике Србије да настави процес помирења и позива све народе бивше Југославије да дају пуни допринос стварању и јачању услова за заједнички живот заснован на равноправности нација и пуном поштовању људских и мањинских права и слобода, да злочини више никада не буду поновљени.