13. октобар 2010.

Књига професорке историје на њујоршком Сити универзитету Радмиле Милентијевић "Милева Марић Ајнштајн - живот са Албертом Ајнштајном", коју је на српском језику објавила Матица српска, представљена је многобројној читалачкој публици у тој нашој најстаријој културној установи.

"То изузетно занимљиво дело које је научно оправдано и доказано, а уз то написано као какав документарни роман или драма, доноси нам многе нове појединости о животу, стваралачком раду и односима између великог научника и његове прве жене, Српкиње рођене у Тителу", истакао је председник Матице Српске академик Чедомир Попов.

Попов је нагласио да захваљујући ауторкином студиозном раду на прикупљању обимне документације о Ајнштајновом стваралаштву и животу, нарочито оне која се чува у његовом архиву на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, отвореном за научну јавност тек пре четири године, настала је узбудљива прича о жени великих моралних врлина али и стваралачкој личности која се уздигла до хероине 20. века.

Напомињући да су Матица српска и Нови Сад најприродније место за промоцију ове изузетно вредне књиге, академик Драгољуб Живојиновић је истакао да Милева Марић никад није заборавила Нови Сад, Тител, Каћ, нити своје родитеље, родбину и пријатеље овде и најчешће им се обраћала кад је осећала потребу да добије нову снагу да издржи све тешкоће живота у туђини, и у средини која јој није била наклоњена.

Живојиновић је подсетио да је Милева Марић на студијама у Швајцарској упознала Ајнштајна, младића пореклом из једне средње имућне јеврејске породице у немачком граду Улму, који је дошао на студије да би касније направио велику каријеру и велике паре.

"Ајнштајн је, како ауторка књиге показује, био човек многих квалитета и вредности али с друге стране и мана попут изразите себичности, тврдоглавости и тражио је неког ко ће да ради за њега (у научном стваралаштву) али и да га ослободи породичних и других обавеза из свакодневног живота, а то је у нашао управо у Милеви", рекао је Живојиновић.

Професор Живојиновић је истакао да у том њиховом заједничком животу, као и у протестанској средини у Швајцарској, Милева се увек осећала Српкињом, православком, женом која је била нешто другачија и да је то била кључна разлика међу њима двома.

Нагласивши да је почаствована тиме што је МС издала превод њене књиге, написане на енглеском јер је из Србије отишла кад је имала 21 годину, професорка Милентијевић је истакла да је дуго била заинтересована за проучавање живота и рада Милеве Марић Ајнштајн али је огроман део материјала био недоступан јавности.

Тек када јој је на јерусалимском универзитету био омогућен приступ углавном породичној преписци Ајнштајнових, од око 870 сачуваних писама, одлучила је да ради на овој књизи и то на такав начин да Милеву и Алберта пусти да њиховим гласом говоре о свом животу и делу.

"Та писма у суштини најбоље говоре како су живели и шта им се догађало", рекла је Милентијевићева и додала да Ајнштајн, колико год да је био "тиранин" према Милеви с друге стране је био увиђаван и помогао јој да у тешким временима економске депресије сачува део свог иметка у Цириху.

Милентијевићева је истакла да је Ајнштајн, нарочито у америчким јеврејским круговима, био икона и да је дуго било покушаја да се та икона сачува.

"Анштајн је живео свој живот како је хтео и то је један од главних разлога зашто његов архив у Јерусалиму дуго није био отворен", рекла је Милентијевићева.

О књизи су говорили и професори Владислава Гордић Петковић и Дарко Капор.