27. септембар 2010.

Српска православна црква слави Возвиждење часног крста, Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи.

Овај хришћански празник, који у православном календару слови и као Возвиждење Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди.

Установљен је годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, одржаног 326. године, у време цара Константина, који је Миланским едиктом (313. године) признао хришћанство као званичну вероисповест.

Према предању, патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

"Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије", записано је у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића.

"Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света", написао је епископ Николај.

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.