|
 19. септембар 2010.
Седмодневни програм 76. Вуковог сабора, најстарије традиционалне манифестације у култури српског народа завршен је данас на саборишту у Тршићу. Беседу о Вуку, дометима и плановима у култури одржао је министар културе Србије Небојша Брадић, а славном Боју на Лозници посвећен је премијерни сценски приказ.
Централна свечаност почела је подизањем на јарбол заставе Вуковог сабора, према устаљеном обичају, у долини речице Жеравије.
На позорници на отвореном, уследила је Химна Вуку" Стевана Мокрањца коју су здружено певали Црквени хор ''Свети краљ Милутин'' и Градски мешовити хор Центра за културу ''Вук Караџић'', под диригентском палицом Дарка Несторовића.
„Као и у Вуково време за нас су од пресудне важности добре културне везе у региону, и пуно разумевање са Европом. Ниво односа у области културе бивших југословенских република, сада суседних држава, указује на парадоксалност онога што нам се догађало у блиској прошлости. Сложене историске, културне и језичке везе, упркос тешким искуствима и скорашњих ратних сукоба, није било могуће избрисати. Културне везе су преживеле" истакао је министар Брадић.
 У уметничком делу програма наступило је Позориште ''Огледало'' из Београда изводећи сценски приказ "Бој на Лозници'', чији је аутор и редитељ драмски уметник Љубивоје Тадић.
У Вуковој спомен-школи у Тршићу биће отворена изложба слика професора Факултета примењених уметности у Београду Ратка Лалилића, уз пригодну реч ликовног критичара Срета Бошњака.
Нешто касније, у Гостинској кући у Тршићу, министар Брадић и градоначелник Лознице Видоје Петровић потписали су Протокол о реализацији пројекта Кућа писаца у Тршићу којим ће бити дефинисани и услови за боравак и рад иностраних књижевних стваралаца у том објекту.
Овогодишњи Вуков сабор који је почео 13. септембра, у славу реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, протекао је у знаку обележавања 100. годишњице рођења књижевника Меше Селимовића, два века од Боја на Лозници и Године књиге и језика.
Први у низу програма , посвећен Селимовићу, приређен је у Вуковом дому културе где је, у присуству пишчевих кћерки Јасенке и Маше, манифестацију отворила директорка Драме Народног позоришта у Београду Ивана Димић, цитатом Селимовићевог јунака , дервиша: ''Можда би требало да мрзим, али не могу, немам два срца , једно за мржњу, друго за љубав '', што је и мото стоте годишњице Селимовићег рођења.
 Потом је у препуној дворани, одиграна представа „Дервиш и смрт", у режији Егона Савина, у извођењу Народног позоришта из Београда. Овим поводом у Галерији „Мина Караџић" отворена је изложба посвећена позоришним инсценацијама пишчевих дела.
Година књиге и језика , обележена је научним скупом у Београду под насловом ''Писци творци језика'' у организацији Института за књижевност и уметност и Вукове задужбине који је посебним програмом у Лозници обележио и 20 година награде коју додељује.
Изложбу у Музеју Јадра ''Бој на Лозници 1810.'' историчара Горана Вилића, отворио је градоначелник Лознице Видоје Петровић, а о 200. годишњици овог историског догађаја говорио је академик Момчило Спремић.
У оквиру устаљених целина протеклих дана је приређен и низ других разноврсних књижевних, музичких, филмских, ликовних и научно стручних садржаја, под покровитељством Министарства културе и града Лознице, у организацији Центра за културу „Вук Караџић" из овог града.
Прва Кућа писаца у Србији
У оквиру завршне свечаности министар културе Небојша Брадић и градоначелник Лознице Видоје Петровић потписали су Протокол о реализацији пројекта Кућа писаца која ће, прва у Србији, бити отворена у Тршићу.
После потписивања у Гостинској кући, која је постала и Кућа писаца, Брадић је нагласио да је ''на тај начин означен нови, другачији почетак у Години књиге и нимало случајно најпре у Србији у Тршићу, одакле је Вук отишао у свет'' и да је она прва у низу који ће добити Србија.
 ''Сигуран сам да ће ова кућа бити тачка сусрета и Србије и писаца из света и преводилаца и учених радника и оних добронамерника који ће овде долазити и заједно са нама радити на међународном повезивању Србије у области културе, очувања језика и на промоцији српске књижевности у свету", рекао је Брадић.
Петровић је изразио захвалност надлежном министрству које је уочило опредељења Лознице да свестрано развија и унапређује спомен-комплекс у Тршићу који ће сада, уз нови садржај, имати могућност да ширећи своју делатност у области историје, традиције и културе, даље напредује.
Специјални саветник министра културе Зоран Хамовић је указао на значај и домете ''књижевне дипломатије'' чији су циљеви, како се изразио, ''далекосежни и дуговечни'', а куће писаца у Србији у којима ће боравити инострани ствараоци биће важна места на ''великој мапи књижевног пријатељства''.
Књижевник Драган Великић је рекао да није случајно што отвара прву Кућу писаца у Тршићу у којој ће ''страни писци боравити и радити, упознавати културу и историју Србије, али и нашу свакодневицу, људе и обичаје'' а ''трагови које писци остављају у својим делима трајнији су од сваке дневне политике''.
Потписани протокол дефинише услове за будући боравак и рад писаца у Кући писаца у Тршићу, а како је речено, пројекат Министарства културе, којим ће бити обухваћен низ других места, треба да подстакне међународну културну сарадњу и створи услове за развој културног и уметничког стваралаштва у Србији. |
