11. септембар 2010.

После великог разочарања и пораза од Хрватске у полуфиналу Европског првенства, Србија је показала велику зрелост и смогла снаге да одигра одличан меч против Мађарске. Бронза је освојена убедљивије него што то говори резултат (10:8), а истовремено, Србија је наставила низ освајања медаља на великим такмичењима.

Најефикаснији у победи Србије били су капитен Вања Удовичић и Филип Филиповић са три гола, Никола Рађен је постигао два, а Живко Гоцић и Андрија Прлаиновић су се по једном уписали у листу стрелаца.

Габор Киш, Денеш Варга и Норберт Мадараш постигли су по два гола за Мађарску, којој се Србија реванширала за пораз од 6:9 у првој фази такмичења.

Србија је због тог пораза морала да игра меч више и да до полуфинала стигне преко браниоца титуле првака Европе Црне Горе. Домаћини из Хрватске потом су искористили умор актуелних светских шампиона и у полуфиналу зауставили Србију на путу ка петој титулу првака Европе.

Дуел са Мађарском, Србија је одлично почела и већ у првој деоници стекли два гола предност (3:1). Одбрана је добро функционисала, али је Мађаре у игри држао одлични голман Виктор Нађ, који је у неколико наврата бранио шутеве српских ватерполиста из изгледних ситуација.

Три гола предности (6:3) Србији је коначно донео Удовичић два минута пре краја треће четвртине. Девет секунди пре краја тог дела игре Удовичић је још једном погодио за вођство Србије од 7:4 пред последњу четвртину.

Последњи покушај Мађара да дођу до преокрета одбијен је головима Рађена у последњој четвртини, па је Србија стигла до 18. медаље на европским првенствима, пете бронзане.

Мађари су остали на броју од 21 медаље, од којих је 12 златних, пет сребрних и четири бронзане, освојених од 1926. до 2008. године, односно претходног првенства када су били трећи, иза Црне Гое и Србије.