08. септембар 2010.

Интригантан роман Горана Скробоње, "Човек који је убио Николу Теслу" описује каква би Србија била да је Никола Тесла живео и радио у Београду. Књига је фузија фантастике, алтернативне историје и пустоловине.
Никола Тесла је често инспирација уметника, посебно писаца. О томе сведоче многе књиге о славном научнику, па и биографије настале последњих неколико година.
Нови роман Горана Скробоње "Човек који је убио Теслу" у издању "Лагуне" не бави се Теслиним животом какав је заиста био, већ какав је могао бити. Није књига о Тесли него са Теслом, код нас.
Где би Србија била двадесетих година двадесетог века, а и данас да је којим случајем Никола Тесла живео и радио у Београду, а не у Америци, идеја је којом се поиграва Горан Скробоња.
По његовој замисли Тесла је негде 1900. године дошао у Београд. Под менторством тадашњег српског краља основао је лабораторију и направио пословно и финансијско царство. Постао је један од најмоћнијих људи на свету.
"Управо оно што није за живота постао, а за чим су ламентирали многи његови биографи, због оног његовог чувеног цепања уговора о тантијемама за сваки утрошени киловат сат наизменичне струје, у мом роману Тесла то није урадио и последице како по Србију тако и по читав свет су драматично другачије", објаснио је аутор романа Горан Скробоња.
У роману се појављују многе историјске личности у помало измењеном аспекту јер је историја кренула другачијим током. Од свих јунака за аутора је Београд најзначајнији.
"Каже се да аутори највише воле да позајме своје сопствене идеје. Скробоња је већ допуњавао "Битлсе" у својој чувеној новели "Гумена душа" где је дописивао песме које они сами нису никад написали, а желели су. Исто то је учинио са Теслом. Тесла је у његовом роману добио неке нове димензије", изјавио је директор Музеја "Никола Тесла" Владимир Јеленковић.
Књига "Човек који је убио Теслу", дневник апсинта и крви најближа је алтернативној историји. У њој је мало фантастике, класичног историјског романа, па и елемената пустоловине. Роман са Теслом, роман о смаку света и о томе колико наука може бити опасна. Довољно да заинтригира читаоце.