јануар 2010.

У позоришту „Зоран Радмиловић” поводом 80 година од смрти Арчибалда Рајса очекује се премијера документарног филма о овом швајцарском хуманисти, великом добротвору и пријатељу Срба у Првом светском рату. Аутор овог филмског записа је Зајечарац Живојин Здравковић,(продукција„Gemini 3”), а дао му је име „Заветна жеља”, са поднасловом „Чујте, Срби”. Наслов је по песми Јована Илића Млађег, коју је аутор прочитао на гробу великог хуманисте и добротвора 8. августа 1929. године, а поднаслов је проистекао из Рајсовог тестаментарног опомињућег записа.Филм је, у ствари, надградња телевизијске репортаже „Златно срце Кајмакчалана”, која је Здравковићу донела победничку ленту на 24. Фестивалу удружених радио станица Србије, у конкуренцији 168 радијских и телевизијских остварења 2006. године.

По добијању  награде Здравковић је провео више хиљада сати по архивима и на терену, разговарајући са најбољим познаваоцима живота и дела великог српског пријатеља, чије је срце после његове смрти, баш како је и пожелео у тестаменту, положено поред црквице на врху Кајмакчалана. Написао је да му срце почива поред српских сабораца који су га одушевљавали јунаштвом и добротом. Као тадашњи камерман у локалној телевизији, снимао је пет дана Кајмакчалан, Битољ и околину, па је све то монтирао са аутентичном филмском грађом.

– Све то сам у међувремену допунио занимљивим и ексклузивним изјавама дугогодишњих истраживача српске прошлости, чији је Рајс био хроничар – каже Здравковић. Све, почев од 1914. године, када је српска влада овог угледног Швајцарца, криминолога и новинара позвала у Србију да утврди истину о злочинима немачких и бугарских окупатора и да ту истину, заједно са истином о херојској борби српске војске, објави у светским листовима.

Здравковић се слаже са свим поштоваоцима овог великана који тврде да је Рајс, својим аутентичним и објективним сведочењем, за Србију учинио и више него што може да учини једна дивизија у ратним операцијама. Све без паре и динара, као њен добровољац.

У филму, чија је прва клапа пала у Нишу пре три године, ређају се сведочења најпознатијих и најупућенијих у причу о Рајсовом ратном путешествију по Србији. У основи Здравковићевог сценарија је прва обимна фотомонографија Рајсовог ратног пријатеља Саве Ђорђевића „Споменица др Рајсу, од срца – срцу”, коју је он приредио и објавио 1930. године. Између осталих сведочи и стогодишњи Младен Ђуричић, капетан српске војске на Солунском фронту, Рајсов ратни друг. Посебно је занимљиво сведочење Јоле Фавре из Горњег Милановца, која је као снаха Рајсовог ратног друга Алфреда Фавре наследила сву имовину швајцарског хуманисте (Рајс није имао потомака) и у овом граду основала Музеј Арчибалда Рајса.

Нижу се у филму и многе друге сцене о ратним подвизима Арчибалда Рајса и његовим разочарењима у ослобођеном Београду, када сва његова одушевљења српским борцима и српским народом у засенак потискују бирократе и политички челници, грамзивошћу и похлепом. О тим мучним преживљавањима разочараног хуманисте, који и даље верује српском народу, сазнало се тек након његове смрти, када је објављена књига „Чујте, Срби”. Сав приход од филма који ће добити од телевизијске куће која буде откупила ексклузивно право за његово емитовање Живојин Здравковић је наменио изградњи једног обданишта у Зајечару. Ако је, вели, Рајс дао све нама Србима, може и он нешто да учини за свој град.

Зајечарско позориште одабрано је за прво приказивање филма због тога што у филму лик Арчибалда Рајса тумачи првак овог театра Милутин Вешковић. Ових дана у Београду треба да буде постигнут договор око пласмана филма, а заказан је и састанак у швајцарској амбасади у Београду поводом његовог уступања швајцарским телевизијским кућама.