После свете Архијерејске литургије у Саборној цркви у Београду, 23. јануара, на свечаном чину устоличења 45. патријарха Српске православне цркве (СПЦ), знамења патријарха, панагију архиепископа (икону), жезло и белу пану (капу) Иринеју је уручио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је био чувар трона СПЦ од смрти патријарха Павла 15. новембра 2009. године.

Нови српски патријарх Иринеј поручио је, након свечаности устоличења, да је ово велики тренутак и велики дан за њега лично, а верује, како каже, и за наш народ и нашу Цркву, јер је српски патријарх увек представљао пред Богом историју свог народа, делио судбину његову, радост, али и његову трагедију. "О томе говори историја", додао је патријарх Иринеј.

Патријарх је рекао да "његово срце дрхти као да га ветар покреће, да је устрептало великом свешћу и сазнањем у питању да ли је достојан овог високог звања и ове високе почасти".
"Зашто се овога тренутка моја мисао усмерава према Богу, спаситељу нашем, архипастиру нашем који ме је добротом и милошћу својом наградио", рекао је патријарх и додао да зна да је његов избор дело милости и љубави Божје, дело које обавезује и тражи достојан одговор.

Говорећи о задацима српске цркве, нови патријарх је рекао да СПЦ треба да помогне Србији у одбрани Косова и Метохије, као и да очува јединство српског народа.

"Имамо много задатака, да помогнемо нашој држави да одбрани Косово и Метохију. Црква мора ту помоћи не жалећи ни труда и ако треба чак ни страдања", поручио је нови патријарх. Иринеј је рекао да је Косово "наша света земља, наш Јерусалим". "Ако ми заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово. Главно устоличење је у Пећи тамо је трон српских патријараха. Србија без светиња и Косова није Србија. Србија без Косова је без душе, без ума и срца", рекао је Иринеј. Патријарх је позвао на јединство српске цркве истакавши да је један од њених задатака да "сједини и очува" српски народ који живи у разним деловима света.

"Имамо и других обавеза, да сјединимо наш народ и да очувамо јединство, то је био исконски задатак Цркве у свим временима", рекао је Иринеј и додао да је СПЦ увек помагала српском народу и помогла му да се "очува". Обраћајући се епископима, нови патријарх је рекао да СПЦ има још пуно задатака, али да ће се о томе епископи договарати на црквеним саборима. "Сви смо позвани да носимо крст и наш је крст веома тежак и зато вас позивам да га заједно носимо", рекао је Иринеј и поручио епископима да очекује да заједно "крмане црквом Христовом". Нови патријарх је рекао да ће пратити пут светог Саве, утемељитеља СПЦ.

"Нема потребе да тражимо којим путем да кренемо. Свети Сава нам је трасирао пут ка Христу ка правди ка истини и нема потребе да тражимо пут већ само да га следимо", рекао је Иринеј и поменуо рад неких од својих претходника Гаврила, Викентија, Германа и Павла који су, како је навео, следили светосавски пут. "Желим да се угледам на наше претке и да их следим њиховим путем и њиховим примером", рекао је Иринеј и додао да српски народ никада није оскудевао у "божјим људима" на које може да се угледа у животу.

Епископ нишки Иринеј, који је предводио Лутургију, изабран је јуче на Сабору СПЦ за патријарха, а према црквеном уставу, патријарх се устоличава дан после избора. То је прво устоличење да би, како је објаснио епископ бачки Иринеј, "нови патријарх почео да дела". У првој изјави након избора, владика нишки Иринеј рекао је да је његов избор била воља Божја и воља Светог архијерејског сабора."На ту часну и тешку дужност изабран сам уз помоћ браће архијереја са којима ћу заједно носити бреме и све проблеме", рекао је владика Иринеј непосредно по избору. Они који га боље познају кажу да новог патријарха краси скромност, благост, ученост и речитост и да је, као такав, прави наследник његовог оданог пријатеља блаженопочившег патријарха Павла.

За новог патријарха се каже и да ће бити наклоњен добрим односима са свим црквама и верским заједницама.Иринеј је за патријарха изабран "апостолским жребом" пошто су га претходно остали чланови Светог архијерејског синода изгласали за једног од три кандидата, заједно са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и владиком Иринејом бачким.
Према уставу СПЦ свечано устоличење српског патријарха биће одржано у Пећкој патријаршији, историјском седишту СПЦ, на Косову и Метохији, како се очекује, почетком пролећа, а датум ће бити утврђен накнадно.

Биографија новог патријарха

Епископ нишки, његово преосвештенство господин Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а потом и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. Истога месеца на дан св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. Године 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се  враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. изабран је за епископа нишког, а 22. јануара 2010. године, на Сабору СПЦ, изабран је за новог српског патријарха.

Српски патријарси у XX веку

ДИМИТРИЈЕ (ПАВЛОВИЋ) 1920-1930. Рођен у Пожаревцу 1846. За патријарха српског рукоположен у београдској Саборној цркви године 1920, у својој 74. години. За време патријарха Димитрија, обновљена је стара Браничевска епархија и успостављене су три нове: Чешко-моравска, Америчко-канадска и Бихаћка, а изабрано је шеснаест нових архијереја. Тек после његовог упокојења проглашен је јединствени Устав за целу СПЦ, припреман пуну деценију. Упокојио се 1930. у Београду и по својој жељи сахрањен је у манастиру Раковици.

ВАРНАВА (РОСИЋ) 1930-1937. Рођен 1880. у Пљевљима. После упокојења патријарха Димитрија, изабран је за другог патријарха обновљене Патријаршије и рукоположен 1930. За његово време Српска црква је доживела праву обнову. Ујединио је Цркву, раније издељену у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја. Донео је Устав СПЦ са Спроведбеним наредбама. Упокојио се 1937. у Београду, под неразјашњеним околностима. Сахрањен је у Малом храму Светог Саве у Београду.

ГАВРИЛО (ДОЖИЋ) 1938-1950. Рођен је 1881. у Врујцима, у Доњој Морачи. По завршетку Богословско -учитељске школе у Призрену, постављен је за учитеља у Дечанима. После завршетка студија у Атини, постављен је за главног секретара манастира Хиландара. Од 1911. до краја Балканског рата, био је митрополит рашко-призренски. Доцније, 1920, премештен је за митрополита обновљене Пећке епархије, а потом за митрополита црногорско-приморског. За патријарха српског изабран је и рукоположен 1938. Упокојио се изненада, маја 1950. у Београду, где је и сахрањен у Саборној цркви.

ВИКЕНТИЈЕ (ПРОДАНОВ) 1950-1958. Рођен 1890. у Бачком Петровом Селу. После гимназије у Новом Саду, уписао је Богословију у Сремским Карловцима. Када је Темишвар 1919. припао Румунији, јерођакон Викентије прелази у Југославију, где је примљен као подбележник Бачке епархије, што остаје до 1921. Постаје и протођакон. До 1932. био је секретар Управног одбора манастира Карловачке митрополије. За архиђакона је рукоположен 1932. када постаје и главни секретар Светог архијерејског синода. За патријарха српског изабран је и рукоположен 1950. Упокојио се под загонетним околностима, непосредно после заседања Светог архијерејског сабора на којем је одбијен притисак да се призна политичко-партијском одлуком основана „Македонска православна црква". Сахрањен је у гробници митрополита Михаила у београдској Саборној цркви.

ГЕРМАН (ЂОРИЋ) 1958-1990. Хранислав Ђорић је рођен 1899. године у Јошаничкој бањи. Основну школу завршио је у Крушевцу, а деветоразредну Богословију у Сремским Карловцима. Православни богословски факултет завршио је 1942. године. У Чачку, где је био писар Духовног суда и истовремено предавао веронауку у чачанској Гимназији, рукоположен је у чин ђакона. Године 1956. изабран је за епископа жичког, а 1952. године за епископа будимског. Патријарха Викентија наследио је 1958. године. Патријарх Герман упокојио се 1991. године и сахрањен је у храму Светог Марка у Београду.

ПАВЛЕ (СТОЈЧЕВИЋ) 1990-2009. За патријарха изабран уместо тешко оболелог Германа, године 1990. Хиротонисан у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријарха устоличен је у Пећкој патријаршији 1994. године. Патријарх Павле, пре замонашења Гојко Стојчевић, рођен је 1914. у селу Кућанци, код Доњих Михољаца, у Славонији. Гимназију завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Од 1955. до 1957.  је у Атини, на постдипломским студијама на онамошњем Богословском факултету. Као избеглица из НДХ, у време Другог светског рата, боравио у манастиру Свете тројице у Овчару и био вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Као епископ рашко-призренски устоличен и у призренској Саборној цркви, у октобру 1957, када епископ Павле започиње велику обнову многих старих и порушених храмова, као и градњу нових. Био је омиљен у народу, а верници га сматрају живим свецем.

Честитка папе Бенедикта

Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI и председник Папског већа за промовисање јединства међу хришћанима кардинал Валтер Каспер честитали су новом патријарху српском Иринеју избор и изразили наду да ће две цркве продубити сарадњу.

У честитки коју је потписао кардинал Каспер насловљеној "његовој светости Иринеју, архиепископу Пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском" изражава се задовољство избором новог поглавара СПЦ.

"Нека вам Господ подари многе духовне дарове, мудрости, јакости и разборитости да би могли да служите Цркви Христовој са његовом истом љубављу", наведено је у честитки коју је пренела Апостолска Нунцијатура.

Наглашавајући сећање на сусрете са српским епископима "у многим приликама", у честитки се изражава велика нада у сарадњу између две цркве.

Кардинал Каспер је посебно изразио радост због, како је навео, скорог виђења у Београду.