|
 28. август 2010.
Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.
Празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици, данас славе Српска православна црква и верници.
Празник је успомена на смрт Богородице и, према јеванђелском предању, дан када се она узнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
Патријарх српски Иринеј служиo је на празник Успења Пресвете Богородице - Велику Госпојину, свету архијерејску литургију у манастиру Раковица, а викарни епископ хвостански Атанасије служио је у храму Успенија Пресвете Богородице у Умчарима, објављено је на сајту СПЦ.
Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.
У манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.
У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју, а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола".
"Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију, апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.
Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фрескосликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.
 Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је, надживевши свога сина, као сведок многих славних догадјања, наставила његову мисију.
По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи.
На данашњи дан рођен је и патријарх српски Иринеј, који данас пуни 80 година. |
