22. август 2010.
Обнова средњовековног манастира Манасија код Деспотовца, започета пре 20 година, биће завршена у целости до 2018. године, када ово здање, које је стављено на прелиминарну листу културних добара УНЕСКО-а, обележава шест векова од изградње. „Када завршимо овогодишње радове, остаће нам још две куле, од 11, колико их манастирско утвртђење има, и два бедема за обнову, што се тиче утврђења", изјавила је новинарима саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Гордана Симић. Симићева, која је и водитељ радова на обнови пуних 20 година „са мањим прекидима", истакла је да, што се тиче унутрашњости манастирских утврда, „пројекат манастирске трпезарије биће један од обимнијих и замашнијих објеката и када је реч о радовима и инвестицијама".
„Када буде средства, биће и обновљен, а у складу са средствима, изводиће се радови", рекла је она у манастирској порти. За две године стручњаци Србије треба да Комитету УНЕСКО-а поднесу комплетан досије о Манасији, како би би манастир био номинован за упис у светску баштину ове организације Уједињених нација. Симићева је изјавила Танјугу да је „дефинитивно решена" енигма гроба деспота Стефана Лазаревића, чија је задужбина Манасија. „Деспот Стефан ја сахрањен у цркви 'Света Тројица' у Манасији и то је црква признала", рекла је Симић.
Вратити Ресавску школу српске културе
Председница Програмског савета осамнаестих Дана српског духовног преображења у Деспотовцу, проф. др Гордана Јовановић изјавила је да би у програм ове манифестације требало вратити „Ресавску школу - историја српске културе", коју су похађали матуранти и студенти Срба у дијаспори.Јовановићева, која је и координатор научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности", који се одржава у Деспотовцу у оквиру ове манифестације, рекла је на конференцији за новинаре да је „школа престала са радом само због лоше финансијске ситуације.
„Моја је жеља и молба државним инстутуцијама да се школа обнови", казала је она. „Ресавска школа - историја српске културе", била је, пре десет година, нешто најлепше у Србији за нашу децу из дијспоре, из Румуније, Мађарске, Немачке, Хрватске, Словеније, Македоније, Америке, Босне и Херцеговине, која су је похађала, и веома добро се сећају и пишу нам и питају хоћели поново радити", истакла је Јовановић. |