КРАЉЕВО - Жички духовни сабор 2010, деветнаести по реду, почео је синоћ у галерији Народног музеја у Краљеву, а традиционално признање - Жичка хрисовуља - биће уручено песнику Петру Пајићу.

Жички духовни сабор је отворио градоначелник Краљева Љубиша Симовић, рекавши да је Краљево поносно што за пријатеље има највеће српске песнике и што је светионик српског песништва за будућност. "Надам се да то писмо које Краљевчани пишу већ 19 година, а пишу га и данас, никада неће престати да пишу и да ће свака следећа година садржати све боље бисере у песништву у Србији", рекао је Симовић.

Током отварања манифестације глумац Небојша Дугалић говорио је одломак из монодраме "Речи о свечовеку", приређеној по текстовима светог владике Николаја Охридског и Жичког, а музички програм су изводили виолончелиста Предраг Михаиловић и фрулаш Срећко Перчевић.

У оквиру 19. Жичког духовног сабора у галерији Народног музеја владика жички Хризостом отворио је изложбу "Обнова Хиландара", аутора Мирка Ковачевића.

Манифестација се вечерас наставља књижевном вечери "Са Петром Пајићем", а у среду увече ће о поезији Петра Пајића говорити Ана Гвозденовић, Владимир Димитријевић, Василије Домазет, Драгица С. Ивановић, Радивоје Микић, Александар Јовановић, Милош Ковачевић, Марко Недић и Славко Стаменић.

У четвртак, на крају духовног сабора, тачно у подне Петру Пајићу ће у манастиру Жича бити уручена Жичка хрисовуља и том приликом ће о поезији овогодишњег лауреата говорити Александар Јовановић, Милосав Тешић, Милан Цици Михаиловић, Предраг Михаиловић, Срећко Перчевић и аутор.

Петар Пајић је рођен у Ваљеву (1935), где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Објавио је књиге песама "Дан" (1958), "Љубав у брдима" (1962), "Песме" (1967), "Чисто доба" (1968), "Светле горе уз мора" (1978), "Ако порастемо до звезда" (1981), "Ослобођење Ваљева" (драмска поема), "Чисто доба" (1990), "Србија је на робији" (2002), "Београдска јабука" (2003), "Најлепше песме Петра Пајића" (2004) и "Кад су Срби читали ушима" (2009). Књиге приповедака "Погибије мога деде" (1978), Машта свих Гавриловића (1990) једно издање и на македонском језику.

М.С.