Широм света 21. фебруара обележава се Дан матерњег језика. Говори се око 6.000 језика, а према прогнозама, до краја 21. века више од половине ће одумрети. Ниво језичке културе и писменост у Србији веома слаби, упозоравају лингвисти.

Чланице Организације УН за образовање, науку и културу, УНЕСКО, 21. фебруар прогласио је Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.Поводом Међународног дана матерњег језика, ученици лозничких основних и средњих школа приредили су програм посвећен лепоти говора испред Вукове спомен куће у Тршићу.

У програму Центра за културу "Вук Караџић" из Лознице, ђаци су говорили брзалице, загонетке, приповетке и басне које је забележио реформатор српског језика Вук Караџић."Тиме истичемо лепоту наше матерње мелодије, али и позивамо све одговорне да се о језику, граматици, књижевности, лепоти говора поведе додатна стручна брига", рекла је новинарима директорка Центра Дајана Ђедовић.Ђедовић је навела да је "брига о матерњем језику начин доказивања свести културне елите народа о властитом идентитету, али и веома остељиво место њене толеранције према другима".

У Србији Дан матерњег језика обележава се у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића, а у Ковачици је, тим поводом, отворена изложба сликара наиве.Програмом обележавања Међународног дана матерњег језика предвиђено се да у понедељак, 22. фебруара, у свим основним школама у Србији на првом часу матерњег језика прочита порука генералног директора УНЕСКО-а Ирине Бокове.У свету се говори око 6.000 језика, а према прогнозама лингвиста, до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети.

Сваке две недеље угаси се по један језик. Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима, подсећа професор Ранко Бугарски. Статус матерњег језика и књижевности у основним и средњим школама у Србији, дуго није мењан. "У скандинавском моделу имате по седам или осам часова недељно. У Грчкој имате безмало девет часова. Код нас је то од првог до петог разреда пет часова недељно, од шестог до осмог четири часа недељно, у средњој школи, гимназијама најчешће четири часа,док је у стручним школама још запостављенији", рекао је професор Филолошког факултета у Београду, Вељко Брборић. У свету око 12 милиона људи говори српски језик, који је стандардизован, са граматиком, речницима, институционалном подршком. Према Брборићевим речима, потребно је да и укупна литература било уџбеничка било приручна, а било и она обавезујућа, повремено доживи извесне допуне, мање измене, извесне корекције."

Језик је жива категорија, језик се развија и све то треба пратити, ни ту не претерујемо, наиме то је задатак просветних власти, да организују повремено иновирање", истакао је Брборић. Лингвисти упозоравају да је ниво језичке културе и писменост веома слаб и да има доста вербалних испада. "Прво није довољно развијена свест да се језик негује, да се језик чува и да се о томе води рачуна, и наравно ту је и велики задатак медија, они јесу и репер и говорне културе и укупног изражавања", навео је професор. У Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика. Законом им је загарантована употреба матерњег језика.

У Републици Македонији, према законској регулативи, право образовања на матерњем језику у основном и средњошшколском степену имају сви припадници мањинских заједница. Тренутно у овој школској години, међутим, свега 214 ученика српске националности похађа наставу на матерњем језику у Основној школи у Старом Нагоричану, затим у оделењима основних школа у Табановцима и у Кућевишту. Због хроничне незаинтересованости ученика у средњим  школама у Македонији нема ни једног оделења са наставом на српском језику упркос законским могућностим за то.