Симпозијум посвећен Милутину Миланковићу ПДФ Штампа Ел. пошта
Међународни симпозијум "Климатске промене у освит друге декаде овог века", посвећен обележавању 130 година од рођења српског научника Милутина Миланковића (1879-1958), отворен је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ) и трајаће до 25. септембра.
Потпредседник владе и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић рекао је на отварању да је одлука Милутина Миланковића да остане у Србији патриотска.
"Велики је понос за нашу земљу што је Милитун Миланковић одлучио да остане у Србији, и та одлука је патриотска", истакао је Ђелић.
САНУ је формирала Одбор за обележавање јубилеја 130 година од рођења великог научника на челу са председником академије Николом Хајдином.
Миланковић, по образовању грађевински инжењер, био је професор небеске механике и теорије физике на Универзитету у Београду, на коме је основао катедру за небеску механику.
Био је и потпредседник САНУ, а највише је радио у области космичке физике, геофизике и небеске механике.
Миланковић је дао нова теоријска објашњења распореда Сунчевих радијација на површинама планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље.
Израдио је и нацрт за реформу јулијанског календара који је био прихваћен на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. године.
Међу главним Миланковићевим делима су: "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Историја астрономске науке".

Међународни скуп, Миланковићу у знак признања, под називом "Климатске промене у освит друге декаде овог века" одржава се под покровитељством организације за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСКО), уз учешће око 20 водећих светских научника из области климатских промена и познаваоца Миланковићевих дела.
У оквиру симпозијума 23. септембра биће организован пријем "Стопама Милутина Миланковића" који ће САНУ приредити у част младих који су освојили медаље на међународним олимпијадама из физике, математике, информатике и астрономије.

Милутин Миланковић (1879 - 1958)

Милутин Миланковић је био српски геофизичар, климатолог, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Беогардском универзитету  и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.
Миланковић је рођен 28.маја 1879. године у Даљу код Осијека. Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину и стекао докторат из техничких наука.
Милутин Миланковић се преселио у Београд пред Балканске ратове. Он је у свом богатом стваралачком животу урадио и предложио, између осталог, реформу грегоријанског и јулијанског календара , која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег календара (Миланковићев календар) и која је прихваћена на Свеправославном конгресу у 1923. године.
Године 1920. изабран је за дописног члана САНУ, а за редовног члана 1924.  Био је члан многих Академија и научних друштава у свету. Када су немачке окупационе власти 1941. године тражиле од истакнутих инетелектуалаца  да потпишу Апел српском народу и подрже окупацију,  Миланковић је један од неколицине професора који је одбио да то учини.
Миланковић је један од најцитиранијих научника свих времена у свету.
 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић