20. март 2011.

Заборављена светиња изнад Старог Нагоричана

У древном православном манастиру Забел изнад Старог Нагоричана одавно је замро духовни живот. Велики број верника, посвећени  традицији, светињу посећују само на патрони празник Пресвете Богородице. Засада нема иницијативе верника за обнову.

Једно од најстаријих духовних православних светилишта на северу Македоније, изнад села Старо Нагоричане, древни манастир Забел препуштен зубу времена небризи и забораву – претвара се у руину. У манастиру је одавно замро духовни живот, без богослужења и литургије. Зато велики број верника или намерника посвећених и предатих традицији, светињу посећују само на патрони празник, када сви истичу жеље да врата манастира буду стално отворена.

Црква Пресвете Богородице у манастиру Забел изграђена је 1330. године. Као и већина православних светиња на простору Македоније, у време отоманске владавине и ова црква је била потпуно срушена. Непосредно до манастира налази се гробље, где почивају земни остаци неколико некадашњих српских монаха који су се подвизавали у тој светињи.

Према легенди која препричавањем с колена на колено и данас живи у народу ових крајева, под рушевинама манастирске цркве остала су само три гроба у олтару. Неком сељаку који је живео недалеко од манастира, у сну је „казано“ да је у једном од гробова у олтару скривено богатство, којим треба обновити стари манастир. И, по сну, он је копао и, заиста пронашао скривено – злато. Потом је отишао код игумана манастира у Пресвете Богородице у селу Матејче, да затражи благослов и сагласност из Цариграда да дозволе да обнови светињу. И, би благослов, каже се у очуваној причи верника. Обнова је  почела 1852. године. На темељима старе цркве, „величине 12 пута 7 аршина“, за четири године изграђен је нови храм. Неимари су поставили и олтар. Но, није се стигло да се заврши  фрескоживопис и комплетно унутрашње уређење... И, после толико година, до сада нико се није нашао да цркву заврши и сачува од пропадања.

На петнаестак километара североисточно од Куманова, манастир Забел је заборављен, остављен у корову и људском нехају на тромеђи између села Никуљане, Старо Нагоричане и Челопек, где живи претежно српско становништво. Сама локација на којој је подигнута светиња, подсећа на гнездо. Скривен, забачен и заборављен сада. Али некада су у манастир долазили многи верници из ових крајевеа, често и са стране.

„Некада су се ту укрштали многи путеви, па су у манастир  долазили многи верници и путници-намерници, најчешће из Србије, који су ноћевали у конацима. Са поседима плодне земље и густих  шума, манастир је био један од најбогатијих. На опслуживању је било ангажовано двадесетак српских фамилија, које су гајили пар стотина оваца, неколико десетина грла крупне и ситне стоке. У порти манастира било је неколико бунара, амбара, воденица,  фуруна и све остало што је било потребно једном богатом домаћинству. До краја другог светског рата, у манастиру је било калуђера. Светиња је била жива. После рата они су били протерани и живот у манастиру је замро, каже Слободан Јовановић из Старог Нагоричана.

Небрига и запуштеност довели су до тога да на зубу времена буду потпуно урушени конаци, стаје, помоћни привредни објекти. Распада се и манастирска порта. Руинирани објекти немо сведоче о људској небризи за духовно наслеђе...

Црква „Успење Пресвете Богородице“, ипак, кроз векове одолева времену, чувајући макар део вредности и лепоте остављене од неимара. Но, пре неколико година вандали су из цркве украли четири иконе старе више од сто педесет година. Икона Мајке Богородице, буквално је изваљена из олтара светиње. Аутор украдених икона је био познати живописац Дичо Зограф. Стручњаци веле да је вредност украдених реликвија просто - непроценљива. Старији житељи из ових крајева на северу Македоније кажу да је то прва крађа икона, али да је сама „судбина цркве врло тужна“.

„Ово место је Божји рај. Овде је природа ненарушена, Бог није шкртарио када је стварао. Овде има свега што може да се пожели  за одмор душе и тела. Сада би човек само требало да се потруди  да искористи ове лепоте. Ми морамо да помогнемо се врати некадашњи сјај овог светог места. Општина би требало да  обезбеди средства за изградњу инфраструктуре и да овде уреди излетничко и духовно место, које недостаје нашем крају – кажу мештани суседних села.

На туристичкој карти

Све већа посећеност манастира Забел на празник Велике Госпојине, улива наду да ће овај православни храм ускоро бити обновљен и да ће бити враћен духовни живот у њему. Општина Старо Нагоричане, манастрир Забел је поставила на своју туристичку карту, као занимљиву мало знану дестинацију. Асфалтирање пута који се гради од Старог Нагоричана према селу Никуљане свакако да ће побољшати комуникацију и приступ до манастира, чиме ће се додатно побољшати услови за заживљавање овог заборављеног духовног светилишта.