23. март 2014.

Домаћоj стручноj jавности, у недељу је први пут представљен нови приступ у лечењу алкохолизма, коjи тежиште помера са превенциjе и третмана зависника према смањењу потрошње алкохола и ка поjединацима коjи пиjу "пре-алкохоличарски", а трпе велику штету уз податак да jе Србиjа jедна од земаља са наjвећом потрошњом алкохола. 

На скупу jе саопштено да jе, према последњим упоредним статистикама о потрошњи алкохола, како преноси Танјуг, Србиjа на четвртом месту у Eвропи, са просеком од 11 литара чистог алкохола по глави становника, док jе светски просек шест литара. 

"Досадашњи приступ у третману алкохолизма и решавању проблема и последица пиjења показао се као недовољан. Управо ту се отвара простор за нову терапиjску парадигму редукциjе уноса алкохола", изjавио jе председник Републичке стручне комисиjе за превенциjу злоупотребе алкохола и алкохолизма проф. др Петар Настасић на симпозиjуму у Српском лекарском друштву.

Oн jе рекао да jе "умерено", то jест друштвено дозвољено пиjење много већи проблем у односу на алкохолизам коjи се диjагностикуjе и лечи као болест", упозораваjући да су сви облици пиjења алкохола "велика опасност коjа озбиљно угрожава здравље и животе стотине милиона људи широм света".

Истичући да jе "светска алкохологиjа већ неколико година пред изазовима коjи проистичу из чињенице да последице повезане са алкохолом постаjу све уочљивиjе", он jе навео да су главни проблеми везани за европске земље jер се у њима пиjе двоструко више него у остатку света.

"Kултура или боље рећи "некултура" пиjења коjа постоjи у европским земљама jе разлог што jе Скупштина Светске здравствене организациjе донела резолуциjу коjом jе чланице обавезала да усвоjе националне стратегиjе за превенциjу злоупотребе алкохола", рекао jе др Настасић.

Oн jе обjаснио да jе главни циљ стратегиjа да се смањи доступност и потрошња алкохола, а свака земља треба да дефинише мере коjима ће то постићи - од повећања цена алкохолних пића, кроз одговараjућу пореску политику, до преиспитивања сврхе различитих фестивала на коjима се та пића промовишу.

"Tреба ићи на "антимаркетинг", то jе истраживањима непобитно доказано. Aко смањите количину алкохола на тржишту смањићете и броj алкохолом узрокованих поремећаjа и проблема", изjавио jе проф. др Зоран Зоричић из Kлинике за психиjатриjу Kлиничко болничког центра "Сестре милосрднице" у Загребу.

Говорећи о сличностима београдске и загребачке алкохолошке школе, он jе обjаснио да се досад примењивао приступ интеграциjе институционалног и ванинституционалног модела тако што jе лечење наjчешће почињало у болници или диспанзеру, као породична терапиjа, а настављало се кроз клубове лечених алкохоличара и невладине организациjе.

"Сада ширимо терапиjске опциjе", рекао jе др Зоричић и навео да jе, досадашњим методом "све или ништа" односно парадигмом потпуне и доживотне апстиненциjе, на третман доспевао ограничен броj алкохоличара, наjвише до 10 одсто, док jе 90 одсто људи коjи пиjу остаjао ван домашаjа медицинске струке. 

Oн jе додао да би се, са опциjом "даj шта даш", коjа jе за пациjенте мање захтевна и нуди ниже циљеве са већим обухватом, могло очекивати смањење колицине пиjења, а тиме и смањење алкохолом узрокованих проблема.

Др Ивица Mладеновић из Института за ментално здравље у Београду представио jе Национални водич за лечење алкохолизма, истичући да jе таj управо завршени стручни приручник "обухватио наjновиjе терапиjске концепте".

"У Србиjи имамо jедан до три одсто зависника и 10 до 15 одсто људи коjи злоупотребљаваjу алкохол. Поред тога, ту jе 30 до 40 одсто људи коjи ризично пиjу, а досад смо их пуштали да пролазе поред нас", рекао jе он и подсетио да се, у том светлу, пред медицинском струком поставља питање да ли треба пружити помоћ и организовати лечење само за зависнике од алкохолизма.