27. март 2014.

Амерички председник Барак Обама поновио је у јучерашњем  говору у Бриселу да се случајеви Косова и Крима не могу поредити и запретио Русији новим санкцијама ако не промени курс према Украјини. 

„Велике силе не смеју да малтретирају мале”, рекао је председник Обама у говору пред око две хиљаде званица у Центру за лепе уметности у Бриселу и нагласио да поређење руске интервенције на Криму са ангажовањем НАТО на Косову и у Ираку „не стоји”. 

„НАТО је интервенисао тек након што су људи на Косову годинама и систематски злостављани и убијани. А Косово је напустило Србију тек након што је организован референдум – не мимо оквира међународног права, већ брижно припреман у сарадњи са Уједињеним нацијама и са суседима Косова. Ништа од свега тога није се десило на Криму”, рекао је председник САД Барак Обама (према „Вашингтон посту”). 

Он је подсетио да „Америка није анектирала Ирак, а НАТО трупе су се повукле и оставиле народ да слободно одлучује о својој судбини”. 

„Није Америка напунила Мајдан, нисмо ми извели Тунишане на улице, него се народ побунио против насиља, неправде и тираније”, рекао је Обама. 

Амерички председник је, како преноси Танјуг, као „апсурдне” одбацио оптужбе Москве да су се Сједињене Државе удружиле са украјиним фашистима како би ослабиле Русију.„Мој деда се борио против фажизма у Другом светском рату и добро памтимо жртве које је Русија поднела у тој борби”, истакао је он и додао да су западне силе након хладног рата учиниле све да изграде мостове са Русијом.„Примили смо Русију у Г-8 и у Светску трговинску организацију”, подсетио је он и додао да Запад жели „јаку и одговорну, а не слабу Русију” . 

Он је упозорио руског председника Владимира Путина да „не сме да јуриша на суседе” и запретио пооштравањем санкција уколико Русија не промени курс.Обама је у четрдесетоминутном говору указао да је јасно да Русија неће повући трупе са Крима под претњом употребе војне силе, али да је убеђен да ће комбинација финансијских санкција и врата отворених за дипломатско решење временом учинити своје.„Боримо се снагом својих идеја, а демократија ће увек тријумфовати над тиранијом”, рекао је он. 

Обама је на крају говора подсетио младе Европљане да слобода, просперитет и демократија нису дати једном за свагда,него заслужени напорима претходних генерација и позвао их да се више ангажују у борби за универзалне вредности.„Од Бостона до Џакарте и од Најробија до Кијева повезују нас исте вредности, а ваша слобода није ограничена границама ваше државе”, истакао је Обама, обраћајући се младима. 

Кер-Линдзи: Обамина невероватна и погрешна изјава 

Британски стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи изјавио је данас за Танјуг да је амерички председник Барак Обама дао „невероватну и погрешну изјаву” кад је рекао да се Косово одвојило од Србије после организовања референдума у сарадњи са УН. 

Међутим, једини референдум за независност Косова одржан је од 26. до 30. септембра 1991. године, у организацији Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. 

Том гласању су претходиле промене Устава Србије, којима су смањена права и овлашћења покрајина Војводина и Косово и Метохија, а које су окончане доношењем новог Устава 1990. године. 

Српске власти су референдум прогласиле илегалним, али нису ометале његово одржавање, а исход гласања и проглашење независности које је тада уследило није признао нико у свету осим Албаније. 

Према подацима које су организатори референдума објавили, 99.98 одсто од нешто више од милион регистрованих бирача изјаснило се за отцепљење. 

Косово је прогласило независност 17. фебруара 2008. године, пошто је парламент у Приштини усвојио Декларацију о независности. 

„Обама је дао заиста невероватну изјаву”, рекао је Кер -Линдзи Танјугу. 

„Појединац би могао да претпостави да је реч о грешци коју је начио неко из његовог тима за писање говора. Међутим, стварно је реч о невероватној омашци ,имајући у виду да је то један од кључних аргумената којим се не оправдава понашање Русије на Криму”, рекао је виши научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука. 

Он подсећа да та изјава још више зачуђује с обзиром да су се „догађаји на Косову недавно десили, а не пре неколико деценија”. 

Кер-Линдзи је подсетио да је 1991. био референдум на Косову, али незваничан, чији исход је једино признала Албанија. 

„Поента Обамине изјаве је у томе да је референдум на Косову одржан у сарадњи са УН и да, из тога проистиче његов легитимитет. Али, то није било случај. Поврх тога, референдум 1991. догодио се противно жељи државе (Југославије). То је био кључни аргумент против одржавања референдума на Криму”, каже Кер-Линдзи. 

Он додаје да када би се прихватила валидност гласања на Косову 1991. године, то би не умањило него би дало још већу легитимност кримском референдуму. 

„Мислим да је најбоље решење да се призна грешка и да се са тим заврши”, закључује британски стручњак за Балкан. 

На питање шта је могло да има за циљ давање такве изјаве, Кер-Линдзи каже да је очигледно да је Обама покушао да пошаље поруку да је случај Косова другачији од Крима. 

Он каже и да је „уочљиво да је протеклих седмица много људи, укључујући и (руског председника Владимира) Путина, покушавало да повуче паралелу између ситуација на Криму и догађаја који су довели до унилатералног проглашења независности 2008. године”. 

„Мислим да је Обама хтео да пошаље јасну поруку да су две ситуације потпуно различите, чак и до тога како су два референдума, која су довела до независности, била организована. Проблем је, међутим у томе што, у случају Косова, УН нису организовале референдум”, објашњава он. 

На питање да ли Запад жели да пронађе оправдање због признавања Косова, а непризнавања исхода референдума на Криму, Кер-Линдзи каже да је јасно да постоји бојазан да друге земље покушавају да искористе „преседан Косово” како би оправдале своје деловање ван оквира УН. 

„Русија је то урадила у Абхазији, Јужној Осетији и на Криму”, наводи он. 

РТ: Обамин говор - контрадикторности и двоструки стандарди 

Говор америчког председника Барака Обаме у Бриселу о ситуацији у Украјини и поступцима Русије, представља пример пропуста, контрадикторности и очигледних двоструких стандарда, оценила је данас Раша тудеј, наводећи као један од примера за то и Обамине ставове о акцији НАТО на Косову. 

Коментаришући Обамин 30-минутни говор пред око 2.000 званица у Центру за лепе уметности у Бриселу, руска ТВ станица наводи да је амерички председник, у прилог тога да се Косово и Крим не могу поредити, навео да је „НАТО интервенисао тек након што је становништво Косова годинама било систематски малтретирано и убијано”. 

„Добра мисао. Наравно, Алијанса се није трудила да добије мандат Савета безбедости УН и бомбардовала је престоницу Србије, усмртивши на стотине цивила, кршећи међународно право. Исто оно право за које Обама оптужује Русију да га крши на Криму. Али, то је било чак пре Џорџа Буша млађег, тако да кога брига?”, пише у кометару РТ. 

Раша тудеј издваја и Обамину реченицу да „свако има право да живи како изабере”. 

„Али то је истина само за оне добре проевропске демонстранте у Кијеву, који су користили молотовљеве коктеле и палице да искажу оно што желе. Лошим проруским становницима Крима то није допуштено, зар не?”, наводи РТ. 

„Осуђујемо инвазију Русије на Украјину и одбацујемо легитимитет кримског референдума”, цитира РТ Обаму и наводи: „То је у реду. Референдум - то је лоше. Молотовљеви коктели су добри”. 

РТ се осврнуо и на реченицу да велике државе немају право да малтретирају мање како би оствариле своје циљеве, наводећи да неко ко то највише ради у свету „дели лекције о љубави и миру”. 

Руска ТВ станица указује и на Обамине речи да „ни САД, ни Европа немају интерес да контролишу Украјину”. 

„И они апсолутно нису слали групу званичника у Кијев да орасположе антивладине демонстранте. И када је заменик америчког државног секретара Викторија Нуланд разговарала са амбасадором Џефријем Пјатом о томе ко би, а ко не би требало да буде у наредној украјинској влади, то је било само неформално ћаскање двоје дипломата? „, узвраћа РТ. 

Када је реч о инвазијама, председник Обама, наводи РТ, има пар лекција за Русију... 

„Ми нисмо извршили анексију Ирака. Нисмо посегнули за њиховим ресурсима за сопствене потребе. Уместо тога, завршили смо рат и препустили Ирак ирачком народу у потпуно сувереној држави, који може да одлучује о сопственој будућности”, рекао је Обама. 

„Та суверена нација има само привид суверенитета над курдским територијама на северу. Терористи улазе слободно у нека сеоска подручја и желе да утру пут исламистичкој држави. Смрт као последица експлозије аутомобила бомбе чешћа је него смрт као последица саобраћајне несреће. Само 2013. погинуло је најмање 7.800 цивила и око 1.000 војника. Мисија извршена”, иронично примећује РТ.