Годишњица Првог светског рата - јединство Европе на проби? Штампа

Франц Фердинанд у Сарајеву29. децембар 2013.

Сто година од избијања Великог рата, који је обликовао 20. век, биће обележено у тренутку када је и идеја о заједничкој европској будућности на мети напада 

Европа се припрема да у предстојећој години обележи стогодишњицу избијања Првог светског рата, комеморацијама које су планиране за идуће лето с обе стране некадашњег Западног фронта, али ни са једним догађајем који би окупио све бивше непријатеље. 

Сто година од избијања Великог рата, који је обликовао 20. век, биће обележено у тренутку када је и идеја о заједничкој европској будућности на мети напада, док евроскептици, националисти и екстремни десничари освајају терен широм континента, а еврозона улази у четврту годину економске кризе, преноси АФП. 

Првобитни планови о великом заједничком скупу у Сарајеву, где је 28. јуна 1914. године убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанад, што се сматра варницом која је изазвала почетак Првог светског рата, у међувремену су одбачени, пошто није постигнут међународни консензус. 

Србија, која огорчено одбацује идеју да је српски национализам одговоран за избијање Првог светског рата, жели да искористи обележавање стогодишњице као прилику да отклони заблуде и јасно укаже да историјску одговорност сноси Аустроугарска монархија, наводи француска агенција. 

У Сарајеву ће, поводом обележавања столећа од почетка рата, бити одржан низ културних догађања, у организацији Француске и Немачке. 

Делегације некада зараћених страна позване су у Француску ради "мирних демонстрација" на Дан Бастиље, 14. јула, а председници Немачке и Француске, Јоаким Гаук и Франсоа Оланд, стајаће један поред другог у Француској и 3. августа, у знак сећања на почетак рата, "са достојанственошћу и поштовањем". 

Немачко-британска церемонија планирана је за наредни дан у Белгији, коју су немачке трупе напале првог дана рата, 3. августа 1914. године. 

Међутим, у Немачкој, али и у Италији и централној Европи, до сада углавном није посвећивана велика пажња обележавању стогодишњице избијања Првог светског рата. 

Оно што свим бившим непријатељима отежава заједничко обележавање тог догађаја, а можда га чини и немогућим, то су разлике у њиховом националном сећању, објашњавају историчари. 

"Свака земља има другачије искуство", тврди немачки историчар Герд Крумајх, што је доказ да "не постоји нешто као заједнички европски менталитет или сензибилитет, већ Европа у великој мери остаје рационална идеја". 

Разорни четворогодишњи рат оставио је Европу у рушевинама, али иако су европске земље остале једнако истраумиране оним што су неки историчари назвали колективним "самоубиством", оне данас имају веома различита сећања на тај рат. 

Европљани "и даље посматрају овај транснационални догађај кроз узан оквир националног сећања", објашњава аустралијски историчар Џон Хорн са Даблинског универзитета. 

Код Британаца и Француза, Први светски рат је у колективно сећање јасно урезан као праведна и нужна победа, извојевана уз стравичне људске губитке. 

С друге стране, у Немачкој и Русији је сећање на тај рат готово истисла катаклизма Другог светског рата, две деценије касније. 

Први светски рат увукао је скоро половину светског становништва у циклус насиља невиђених ражмера и интензитета. 

Током 52 месеца, колико је трајао, тај рат је однео 10 милиона живота, док је 20 милиона људи повређено и осакаћено на поприштима која су се протезала од обала Северног мора до руских степа и пустиња Блиског истока. 

Милиони цивила страдали су под окупацијом, од болести, глади или током депортовања, укључујући милионе Јермена које су систематски масакрирале турске снаге, наводи француска агенција. 

Четири најмоћније империје у свету - Русија, Немачка, Аустроугарска и Османлијско царство - распале су се пошто је мапа света измењена, уступивши место десетинама нових националних држава.