29. април 2014.

Свету архијерејску литургију у цркви Светог Петра и Павла у Босанском Грахову и парастос Гаврилу Принципу, његовим родитељима и Србима страдалим у Првом светском рату.служили су његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије (Ракита) и умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).

Пре 96 година умро је Гаврило Принцип, чији је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију.

Умировљени владика Атанасије поручио је да је Гаврило Принцип стао испред тиранина, баш као и библијски Давид испред много јачег Голијата.

Он је рекао да српски народ треба да буде народ пажње и да је Грахово јуначко, али и свето хришћанско место.

"Није добро да се хвалимо страдањима, то види Бог, али, с друге стране, треба да из тога извучемо неку лекцију", нагласио је умировљени владика Атанасије.

Парастос Гаврилу Принципу, његовим родитељима и Србима страдалим у Првом светском рату, као и свештеницима Милану и Илији Билбији служен је на градском гробљу у Мраморју.

Парастос је служен у оквиру обележавања 100 година од почетка Првог светског рата.

Гаврило Принцип је рођен 26. јула 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од најранијег детињства било је нарушено и боловао је од туберкулозе.

У Сарајеву је похађао Трговачку школу, а потом и гимназију из које је избачен пошто је откривено да је члан једне антиаустријске организације.

Због атентата на Франца Фердинанда пред суд је 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи.

Од шест атентатора пет је било млађих од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малолетним.

Осуђени су 29. октобра на дугогодишње затворске казне и смрт вешањем. Гаврило, који је био малолетан, осуђен је на 20 година затвора.

Казну је прво издржавао у Сарајеву, а потом у Терезину, у данашњој Чешкој.

На зиду ћелије у Терезину Принцип је написао: "Наше ће сјени лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу...".

Гаврило Принцип умро је 28. априла 1918. године, само неколико месеци пред распад Аустро-Угарске. У казамату је зверски мучен, а пред смрт имао је свега 40 килограма.

У унутрашњости ћелије у тврђави Терезин, данас у зид уграђени окови за које је Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом.

Државне власти Краљевине СХС пренеле су 1921. године тела атентатора у Сарајево, где су сахрањени у заједничку гробницу, капелу видовданских хероја.

Мост у Сарајеву, недалеко од места атентата, добио је 1918. године спомен- плочу и назив по Гаврилу Принципу.

Власти Федерације БиХ, које овај чин не сматрају историјским, променила су назив моста у Латинска ћуприја, а плочу уклониле.

Родна кућа Гаврила Принципа, запаљена је у Другом светском рату, а обновљена 1964. године као музеј који је чувао успомену на јунака са Тромеђе, све до рата 1992-95. године, када је поново запаљена.

Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у Војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

Мученик

Гаврило Принцип је био сувише млад, малолетан за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора. Велику улогу у томе да не добије смртну казну имао је свештеник Милан Билбија, који је одбио да фалсификује његову крштеницу.

Пунолетство се по аустроугарским законима стицало са навршених 20 година, а смртна казна могла је да се изрекне само пунолетном лицу. Принцип је, према датуму из црквене књиге, рођен 26. јула 1894. године, а према датуму уписаном у матичну књигу рођених 26. јуна. Свештеника Милана Билбију су аустроугарске власти најпре настојале поткупити да промени црквену крштеницу. Откако је он то одбио, ухапсиле су га и затвориле у Кули старца Вујадина у Ливну. Тамо је мучен, али није пристао на захтеве за промену Гаврилове  крштенице.