27. март 2014.

Србија прикупља документацију за нове кандидатуре листе Унеска, објављено је на РТС. На предлог наших институција, како се прецизира, ове године Унеско је истакао годишњице Михајла Пупина, Јована Цвијића, Јосифа Панчића и Стевана Мокрањца. Србија је са неколико земаља у региону номиновала надгробне споменике стећке и славу Ђурђевдан.

Десет српских споменика културе је уврштено на Унескову листу светске баштине. Од 1979. уписани су манастири - Ђурђеви ступови, Сопоћани, Студеница, Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница. Пећка Патријаршија је на Унесковој листи од 2006. године, а последње уписано културно добро је Гамзиград - Ромулијана - 2007. године. Упис је вишегодишњи посао, а Србија детаљно прикупља документацију за нове кандидатуре.

Ремек дело, јединствено сведочанство о култури и традицији, вредност која превазилази национално и постаје светски значајно, то су критеријуми за упис на Унескову листу светске баштине. Србија има своју прелиминарну листу, а упис може да очекује после 2015. године.

"То су наши споменици културе који се налазе на тзв. тентативној листи и то је пет споменика Тврђава у Смедереву, Бач са околином, Неготинске пивнице, Јустинијана прима и утврђени манастир Манасија", каже члан Националне комисије за Унеско Вера Павловић Лончарски.

Архива "Николе Тесле" и "Мирослављево јеванђеље" налазе се на Унесковој листи ''Меморија света'', као и "Махабхарата" и дневници "Ане Франк". Реч је о програму који штити документарну, аудио и визуелну баштину.

Као значајне јубилеје, на предлог наших институција, ове године Унеско је истакао годишњице Михајла Пупина, Јована Цвијића, Јосифа Панчића и Стевана Мокрањца.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано каже да мора да буде нешто јединствено, нешто што нико други не нуди и заиста представља српску културу: језик, уметност, историјски споменици.

"Србија може да понуди много тога Унеску и Унеско Србији. Када нешто постане део светске баштине привлачи глобалну пажњу. Идеја није да због тога туристи долазе, већ да се подигне свест о сопственом културном наслеђу", каже Ирена Војачкова Солорано. 

Унеско зна да одбије али и да скине са листе културно добро, ако држава не брине о њему и користи га у комерцијалне сврхе. До Унеска се стиже и удружено. Србија је са неколико земаља у региону номиновала надгробне споменике стећке и славу Ђурђевдан.