О суноврату дискографије широм планете - Нема ‘леба од музике?! ПДФ Штампа Ел. пошта

22.02.2014 ploca22. фебруар 2014.

Док се регионална музичка сцена довија, отима и пркоси, покушавајући да остане у игри, на домаћем терену – мрка капа. Тиражи певача су катастрифални, спотови се снимају само за „Јутјуб“, а радио-станице емитују строго одабране гласове, па већина снимљених песама остаје у бункеру. Хоће ли актуелна владина субвенција од пола милиона евра ипак помоћи да домаћа музичка сцена коначно стане на ноге?!

На насловној страници регионалног издања музичког магазина „Ролинг Стоун“, поред слике Горана Бареа стоји наслов: „Рок је жив!“. Са овом констатацијом, иако прижељкују да буде тако, свакако се не слажу рокенролери у региону. Ту је „све тако црно“... И, не само ту, код нас, већ и широм света.

Наиме: да ли је албум, као референтни музички формат – мртав, питање је којим се ових дана суочава музичка индустрија у свету. Према податцима које је пренела „Политика“, у последњих 10 година само у Сједињеним Америчким Државама продаја албума опала је са 800 на 316 милиона, а поражавајући су и резултати актуелних издања.

Да ли је савремена технологија, као некада револуција, појела своју децу?! Музичари и познаваоци прилика за ове, поражавајуће резултате, криве онлајн сервисе, попут „Ајтјунса“, „Спортифаја“ или „Јутјуба“. Са друге стране, постоје мишљења да је технологија допринела да музика буде, као никада пре, свуда доступна. Има је у мобилним телефонима, компјутерима, усб стиковима, на ај-поду, који је заменио дискмен, а, опет, који је дошао када је вокмен „отсвирао“ своје... Свугде!

Данашњи клинци заправо и не знају шта ваља чинити са компакт-диском. Још мање са превазиђеним форматом касете или лонг-плеј плоче, која се, руку на срце, последљих година вратила на мала врата. Ипак, и поред чињенице да су плоче ИН, као и целокупни ретро стил, све је то далеко од озбиљнијег посла.

У вртоглавом суноврату дискографске индустрије мало светло у тунелу је легално плаћена и скинута музика с интернета. Код нас и у региону је таква врста продаје тек у повоју. Постоји ли, ипак, нешто што је последњих година, бар на кратко, успело да демантује пораз дискографске и музичке индустрије уопште?

Жена која је претходне две године бар на тренутак вратила наду у дискографију је британска певачица Адел, чији је албум „21“ са тиражом већим од 25 милиона продатих примерака, најпродаванији у 21. веку. Само у „Далас мјузик шопу“, најснабдевенијој продавници носача звука у Београду (улица Сремска), актуелни албум Адел на компакт-диску и винилу је продат преко 400 примерака. То је реалност, ма колико да цела прича изгледа сурово, ако се упореди са периодом златних 80-их, када су обарани рекорди дискографије...

Потражњу за овим издањем, рок критичар Петар Јањатовић, аутор „екс-Ју рок енциклопедије“, неформалне Библије југословенског рокенрола и актуелни директор „Далас рекордс Србија“, тумачи чињеницом да је британска певачица понудила софистицирани мејнстрим. За „Политику“, Јањатовић каже:

- Текстови су јој емотивни, а посебно се са њима идентификује женска публика. Адел пева суверено, а њене песме чак и на прво слушање имају ону патину евергрина...
Београдски „Далас мјузик шоп“ је отворен пре три године, а према изворима „Политике“ , рекордну продају издања са ових простора забележио је Дарко Рундек диском „Плави авион“. Тираж тог албума, само у продавници „Даласа“ у Београду је 800 примерака...

Извођачи из Србије су се, пласирајући своја најновија издања, довијали како да добаце што ближе до потенционалних купаца. Тако је, на пример, Здравко Чолић свој албум „Кад погледаш ме преко рамена“ поклањао уз сим картицу једне компаније мобилне телефоније, а исти рецепт је применио и култни панк и рок бенд Електрични оргазам албумом „То што видиш то и јесте“ – и постигао невероватан успех.

Горан Бреговић, највећа музичка зверка у региону, са веома успешном међународном каријером иза себе, свој актуелни албум „Шампањац за Цигане“ крајем 2012-те је поклањао заједно са прашком за рубље.

Бајагина „Даљина, дим и прашина“ се, заједно са књигом његових изабраних песама „Водич кроз снове“, продавала по багателној цени, уз јако медијску подршку компаније „Новости“.
Рибља чорба је за разлику од поменутих, за последњи албум „Узбуна“, поново, као и 80-их година прошлог века, ангажовала за продуцента култног британског музичара Џон МекКоја. Иако се амбициозна „Узбуна“ осим на компакт-диску појавила и на винилу – слабе вајде. Албум је прошао скоро неприметно. На концертима се углавном траже старе песме. Проверено и без експеримента! 

На музичкој сцени Македоније никада није било лошије. Домаће радио-станице македонску музику емитују „на кашичицу“, предвиђену законском регулативом, упорно тражећи могућност за „рупу у закону“, да и то избегну кад могу. Зато у топ-терминима има места углавном за одабране, а за остале је резервисан термин од поноћи, па надаље, када нико не слуша радио...
На македонским телевизијама спотове нико и не емитује, па они углавном служе за „Јутјуб“ и лајкове на Фејсбуку. Македонски албум последњих година је поимена именица. Излазе ретко, и без неког већег ефекта.
Колко за пример, актуелни албум „Мелем“, музичке диве Калиопи, у Македонији скоро да није постигао никакав тираж, иако се ради о правом музичком бестселеру. Песме су већ препознали слушаоци у Босни и у Србији, што потврђују концерти у Зеници, Мостару, Сарајеву и Београду. Наиме, концерт у београдском „Сава Центру“ почетком новембра несумљиво се убраја у културне дођаје српске престонице тог месеца. 

Да ли ће боље проћи нови албум гитаристе Влатка Стефановског – тешко је рећи. Влатко је недавно изјавио да се ради о албуму који нема спонзора и издавача, и прионуо завршном миксању материјала. Остаје да видимо до краја децембра да ли су се ствари везане за актуелни „Сеир“ ипак промениле...
За крај – у којој мери ће државне сувенције, које најављује Влада, помоћи македонској музичкој сцени да се врати из мртвих – остаје да се види. Субвенције су на кратким стазама корисне и добродошле, али за шири временски период неопходно је да музичари напокон почну да продају носаче звука, а да пубика коначно пожели да купи карту за неки концерт. Тек када се на природан, а не вештачки начин, почне живети од свог рада, можемо причати о референтној сцени... 

Домаћој сцени македоснка Влада предвидела је пола милиона евра. То је новац предвиђен за реализацију укупно 200 композиција, од којих 150 су за певаче забавне музике, а осталих 50 за дечије песме.

Ако је судити по ономе шта су аутори понудили на последње завршеном „Макфест“-у и „Скопском фестивалу“ – биће заиста тешко наћи песме које завређују пажњу шире јавности, заслужују гласове комисије и новац од субвенција. Ипак, знајући да је Ламбе Алабаковски на тек последњем „Скопском фестивалу“ са укупно 124 смс поруке на свом конту успео да победи и са својим тимом освоји 20.000 евра, овде је, на жалост, све могуће. Иако за већину нема, за мали, одабрани круг довитљивих, ће увек бити ‘леба од музике...

Иван Бећковић

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић