13. фебруар 2014.

На синоћној премијери српског филма „Монтевидео, видимо се“, за коју је у главном граду Македоније владало огромно интересовање, у крцатој сали скопског биоскопа „Синеплекс“ у публици је био и део глумачке екипе овог пројекта  предвођен режисером Драганом Бјелогрлићем. После премијеране пројекције љубитељи филма су их поздравили правим овацијама.

Тежња Бјелогрлића, како је признао, да направи „мало различиту причу од оне коју смо навикли да гледамо на овим просторима“, несумњиво успешно је преточена на филм препун упечатљивим емоцијама. Потврђено је том одушевљењем публике и у Скопљу.

- Филм је испуњен силним емоцијама, је ли то, на неки начин, ваша животна прича, одраз живота и уметности, као и људскост иискреност коју сте поделили и у Грачаници, на тамошњој премијери. Да ли је и део ваше душе преточен у овај филм?

- Хвала пре свега ако сте то тако доживели и видели. Ја мислим да једино што је битно у овоме што радим јесте емоција, или нагињање да то буде проткано емоциајама. A тражио сам у сваком сегемнту приче дa пронађем и неку емоцију која је мене занимала, преокупирала, чак и неку емоцију коју смо заборавили да имамо, и код нас као екипe филма, па чаки  кад ми гледамо нешто. Посебно је важно да нагласим да кад су емоције у питању то је универзална ствар, а ја сам посебно, као припадног једног народа мислим да тога фали. Као и осећај поноса и постојања и разлога за своје постојање. Желео сам да причом о фудбалу проникнем у сферу којима се као друштво дуго нисмо бавили, рекао нам је после премијере у разговору Бјелогрлић.

- Ако је ето могуће да поредимо, каква је Србија данас у односу на ону из 1930. године када је одржно Светско првенство у фудбалу, макар у мерилима части, поштења?.

- Знате како, увек када човек ометори као ја што ја јесам, увек се на прошлост гледа као на боље време. Тако да ја стварнмо не знам да ли је тада било боље, али знам да сам се послужио тим временом да бих трагао за бољем. Истина да сам правио неки филм који би се бавио савременим тренутком нисам сигуран да би тако лако пронашао и доброту и част и поштење, понос. Мислим да би ми било тешко, признаје Бјелогрлић.

Он је, после премијере и публици у Скопљу објаснио да се тежило стварању позитивног филма. Насупрот чињеници да се махом радило супротно. „Као да је постало неко правило да се из Источне Европе праве само филмови који говоре о људском страдању. То је је ли, људски, али, ипак, они говоре о људском злу, о тамној страни живота. Као тоа да је то некакав договор. Једноставно, овде људи као да немају право да направе филмове какви се снимају у неким богатим земљама. С тим нисам желео да се помирим и рекао сам, ако некада снимам филм, то ће бити филм са топлим, људским емоцијама. Па, тако и први, а сада ево, и други филм направио сам са таквом, оптимистичном атмосфером, рекао је режисер.

 „Монтевидео, видимо се“ је наставак првог филм истог аутора „Монтевидео, Бог те видео“ из 2010. године. Филмска прича је проткана љубављу и победом, у миљеу снажних емоција везаним за учешће фудбалске репрезентације Краљевине Југославије са играчима из Србије, на првом званичном Светском првенству Монтевидеу 1930. године...

Филмска прича о љубави и тријумфу

Филм „Монтевидео, видимо се“, у режији познатог српског глумца Драгана Бјелоглића, рађен је по сценарију Ранка Божића и Димитрија Војнова, насталом по истоименој књизи спортског новинара Владимира Станковића, која говори о великом успеху репрезентације Краљевине Југославије (коју су тада чинили играчи из Србије) на Светском првенству у фудбалу у Уругвају 1930.

У филму су заступљене неколико интересатних прича (љубавне, националне и фудбалско-професионалне).

У филму главне улоге тумаче: Милош Биковић, Петар Стругар, Бранко Ђурић, Виктор Савић, Небојша Илић, Војин Ћетковић и Предраг Васић. У једној од споредних улога појављује се и познати холивудски глумац Арманд Асанте у улози фудбалског менаџера. Сама продукција филма, једна је од најскупљих икада снимљених на нашим просторима.