27. јануар 2014.

Уочи Светог Саве, дана српске заједнице у Македонији, на централној свечаној академији у Македонском народном позоришту у Скопљу, премијери Србије и Македоније Ивица Дачић и Никола Груевски у недељу упутили су поруке добре воље, уз препоруку да Срби и Македонци као и сви грађани двеју пријатељских земаља треба да раде на добросуседским односима.

"Ако су Македонци и Срби паметни, живеће у љубави, пријатељству и међусобном поверењу. Ако нису, што неће бити први пут, радиће у корист сопствене штете и на радост наших непријатеља", рекао је Дачић.

Уз тај савет додао је и и да не треба гледати у прошлост, већ у будућност. Прошлост треба оставити историчарима, сугерисао је Дачић.

Груевски је с друге стране оценио да је "обележавање оваквих празника у савременим мултиетничким друштвима изузетно важно. На овај начин, како је прецизирао, валоризујемо међусобно поштовање, учимо једни о другима и живимо једни са другима. То су симболи поштовања, поверења и заједништва," .

Низом свечаности Савиндан Срби обележавају и у Тетову, Куманову, Битољу,  у основним школама где се настава изводи и на српском језику у Старом Нагоричану, Табановцу, Кучевишту на Скопској Црној гори...

Свети Сава, је национални празник Срба у Македонији и нерадни дан за српску заједницу. У условима одуженог црквеног раскола у овој земљи, верујући Срби међутим, лишени су елементарних верских права на слободу вероисповести и канонску литургијску прославу на српском језику свеца оснивача Српске православне цркве у – храму.

Договарања

Пре свечане академије посвећене Савиндану, премијери Ивица Дачић и Никола Груевски на билатералном састанаку у Скопљу, како је званично саопштено из информативне службе македонске Владе, договорили су интензивирање економске сарадње Македоније и Србије и унапређење добросуседске политике.

Сучељавања (не)доследности «на терену»

За време боравка у Македонији, поводом Савиндана, Славка Драшковић је одржала радни састанак са представницима дела српских асоцијација у амбасади Србије у Скопљу.

Према њеним оценама, изнетим на састанку уз присуство амбасадора Србије у Скопљу Душанке Дивјак Томић и конзула Љиљане Танасковић, значајна је чињеница да Срби из Македоније имају свог представника у Скупштини дијаспоре.  

- Ја вас уверавам да наша Канцеларија ради веома предано на свим питањима везаним за Србе у региону. Свесна сам изазова са којима се суочавате. Пратимо свакодневно полжај и права Срба у региону. Могу рећи да је тај мониторинг само појачан. Имамо и узајамни рад са министарствима у Влади који такође својим радом обухватају Србе у региону. Имамо листу приритетних питања. Ту је веома важно то шта ви очекујете од државе Србије, али и Македоније, рекла је она.

Објаснила је да је Канцеларија отворена за свакога, али је у расправи сучељавањем примера (не)доследности у политици подједнаког приступа било опречних погледа на такво гледиште и оцене рада тог дела државне администрације матице Србије. Наведени су примери неких организација из Македоније чији дописи нису удостојени ни елементраних одговора, ни објашњења због чега су и по ком основу, конкретно неки пројекти одбијани или багателисани.

- Мене забрињава та ситуација око пројеката. Питам се да ли се уопште и читају. Јер до данашњег дана, ми нисмо добили ни један одговор, обавештење, а камоли одобрења, рекла је председник Удружења жена Српкиња у Македонији, Нена Ристић Костовска, наводећи конкретно пример последњег одбијеног пројекта - Сто знаменитих жена Српкиња у Македонији.

Слично гледиште и примедбе изнела је и Живка Мишић Христовска у име Кола српских сестара у Куманову. Изнела је еклатантне примере недоследности у раду Канцеларије, посебно комисије за доделу средстава за суфинансирање пројеката, чудним критеријумима рангирања на листи достављених пројеката. Коло српаских сестара из Куманова је зато било ускраћено подршке, нашта је директор Канцеларије одговорила да је било пропуста чиновника сличних превидима који су уочени и са организацијама из Словеније.

Драгиша Страхињић из Српско македонског друштва Срма из Битоља, са нескривеним огорчењем у излагању изнео је низ проблема са којима се суочавају у сталним акцијама  одржавања и проналажења нових запуштених војничких гробаља погинулих српских ратника у региону Мариова где се некада протезала линија Солунског фронта. На крају је поводом Савиндана изнео и фрапантну чињеницу да је «нелогично да странка у власти добија 60.000 евра од стране македонсике државе на име организације овог празника - за један дан, а да остале све организације муку муче како да саставе крај са крајем...»

На део примера недоследности па и нелогичности у раду Канцеларије указао је и руководилац Културно информативног центра Срба у Македонији Спона, Милутин Станчић, изнопсећи конкратан случај двојног вредновања пројекта о одрживости факултсативне наставе српског језика у Скопљу и Речици код Куманова. Тај пројекат је како је ракао раније Министарство за дијаспору и Србе у региону, три године подржавало, да би га сада комисија Канцеларије, најпре одбила, па потом са задршком од пола године, поптпуно исти – одобрила. Тиме је драстично нарушена динамика одржавања наставе. Одговор о разлозима таквог вредновања пројекта је изостао.

О специфичним проблемимка у раду и својим активностима говорили су и Богољуб Нинић из центра Вук Караџић из Кучевишта, Слободан Вуковић из Удружења Срба у Македонији, Бора Ристић из Удружења за очување споменика у Македонији, као и Валентин Стоиловић из Речице у име Месне заједнице, и истоименог Фудбалског клуба. Он је рекао да у селу где је готово искључиво српско становништво успевају да кроз осмишљене посебно спортске активности склањају младе са улице, и порочних навика да их уче очувању својих српских корена. У том погледу, навео је позитиван пример формирањем женског клуба унутар тамошњег спортског колектива.

Бранислав Мацановић је истакао финансијске проблеме у активностима Куглашког клуба Цер, а Зоран Бардић је представио ангажовање чланова Еколошке асоцијације Срма из Скопља.

Генерални секретар Демократске партије Срба у Македонији Горан Стојковић, који је на челу руководства Културно уметничког друштва Српски вез из Куманова, говорио је плановима и могућностима српског невладиног секотра у Македонији. О тим дометима се у излагању надовезала и Гордана Стојковска из Српске заједнице, указујући на велики потенцијал бројног чланства...

 Селективност вредновања изнетих проблема, огледа се и самим регистровањем контаката директорке Канцеларије за време боравка у Македонији, «превидом» поменутог радног састанка у Амбасади Србије у Скопљу.

Званични контакти

На порталу Канцеларије наведено је да је директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону Славка Драшковић разговарала у Македонији са министром спољних послова Николом Попоским о положају српске заједнице у овој држави и o Meђудржавном споразуму о заштити националних мањина. Било је речи о прекограничној сарадњи на пољу економских пројеката за шта су обе стране показале интересовање. Такође, разговарали су и о обележавању стогодишњице Првог светског рата.

«Она се састала и са замеником министра културе Македоније Драганом Недељковићем са којим је разговарала о заштити српских историјских и културних споменика у овој држави. О проблемима који се тичу образовања и могућности да се српски језик појави као изборни у школском плану и програму, др Славка Драшковић разговарала је са директорком Агенције за мањинске заједнице Весном Бабић», прецизира се у поменутом тексту.

У оквиру посете Македонији, она се најпре састала са руководством Демократске партије Срба у Македонији Иваном Стоилковићем и Гораном Стојковићем.

Директорка је позвала македонски државни врх на Регионалну пословну конференцију Србија – Срби у региону, коју ће Канцеларија организовати у мају месецу.

„Срби у Македонији су везивно ткиво наше две државе. Намеравамо да заједно јачамо економске, културне и све друге везе Србије и Македоније, којима предстоји широка сарадња на заједничком путу ка европским интеграцијама“, нагласила је Славка Драшковић.

У оквиру посете Македонији, директорка Славка Драшковић била је гост на школској слави у Старом Нагоричану, којој су присуствовали конзул Републике Србије Љиљана Танасковић, заменик министра културе Драган Недељковић, посланик у Собрању Иван Стоилковић и градоначелник Старог Нагоричана Стојковски Милован. Такође, присуствовала је састанку у општини на коме се разговарало о могућностима сарадње на пољу економије и заједничких пројеката. Домаћини су били Милован Стојковски и Иван Стоилковић. Ово је територијално највећа општина у Републици Македонији, а градоначелник је са листе ДПСМ.

Директорка Славка Драшковић посетила је владику Јоакима са којим је разговарала о положају СПЦ у Македонији и о могућностима које стоје на располагањау у вези са правом на вероисповест. 

Честитка Груевског 

Поводом националног празника Светог Саве, премијер Никола Груевски припадницима српске заједнице упутио је честитку у своје лично име и у име Владе Македоније. 

- Име и дело овог значајног свеца и просветитеља остаје у континуитету да се обележава у културном, духовном и историјском наслеђу српског народа, али и уопште у црковној историји Балкана. Његов живот, уосталом као и животи низа других мислилаца и стваралаца који потичу са ових простора, оставило је трајни белег у неговању и ширењу хришћанске мисли и подизању верских храмова на Балкану, остављајући иза себе трајне вредности засноване на међусебном поштовању, узајамном поверењу, суживоту и вери у Бога. То су вредности које су народи на овим просторима неговали столлећима и били снажна поткрепа кроз време. 

Одбележавајући данашњи празник, дозволите ми да изразим своје уверење да ће Република Македонија наставити да се развија и унапређује, чврсто негујући принципе међусобног поштовања, уважавања, сарадње и суживота националних заједница у нашој  земљи. Уједно празнујући и Дан српске заједнице у Републици Македонији изражавамо високо међусебно поштовање засновано на снажним везама, традицији и меѓусобној сарадњи. Уверен сам да ће српска заједница, као и досада, тако и у наредном периоду имати свој активан допринос у поштовању и ширењу оваквих вредности, наводи се у честитки прмијера Груевског.