27. септембар 2013.

Изванредним извођењем представе „Метаморфозе“ Југословенског драмског позоришта у Скопљу у оквиру овогодишњег 38. издања међународне манифестације Млад отворен тетатар, поново је потврђена истинска жеђ и потреба позоришних заљубљеника за добрим делом на даскама које живот значе.

Препознатљиви и дуго тражени уметнички израз на сцени препуног салона Македонске опере и балета у Скопљу, оправдао је унапред распродату представу Преображаја, испуњењем очекивања. Правим салвама аплауза, публика је наградила актере ове специфичне представе.

Метаморфозе (по Овидију – у режији Александра Поповског и Јелене Мијовић), са врхунском глумачком умешношћу, одушевили су: Небојша Глоговац, Тамара Вучковић, Никола Ђуричко, Јелена Ђокић, Горан Шушљик, Нада Шаргин, Радован Вујовић, Марија Вицковић.

“Метаморфозе”, једна велика митолошка песма римског песника Публија Овидија Назона у петнаест књига, својеврсна несистематска збирка античких легенди о преображају, настанку света. Ова тема је по свему судећи изнедрила у самој поставци јасан путоказ визије да ове погледе на мит из доба антике, имамо и у данашњем бивствовању управо кроз призму љубави, примања и давања. Та антиквизација, данас и овде сасвим актуелна, али и у сасвим другом смислу, у одомаћеном начину, античког пријемства...Комад ЈДП-а омогућава неку врсту преображаја у доба данашњице, а опет то није данашњица, већ време љубавника у доба многобоштва.

Ту су легенде о Нарцису и Нимфи, са поигравањем глумаца рутином и изванредним смислом за врхунски наступ. Они су језера, реке, змије, гавранови, дрвеће које секу, па које као одговор доноси глад, а то дрво – глумац је у исти мах и глад који се о раме краља окачи.

На сцени Македонске опере и балета видели смо и легенду о Јупитеру, кога је Ђуричко сасвим народски приближио публици. Са покојом пошалицом, одиграва се у представи и легенда о богињи Дијани, ловцу Актеону. Ликови пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови, или јунаци и хероји, или обични људи са свим својим манама и врлинама, уз доминантно овладавање фантастике.

Метаморфозе се баве љубављу на један други начин. Уз ту вечиту тему, обухваћена је и страна страсти, емоције које тиште, које се кроз музику, патетику, игру израњају у један правац непознатог, с једне стране крупног и најважнијег стожера људског бића, а опет у примитвну и ниску страну настраног и незамисливог. Преплиће се еротика и морал. Израња питање, шта је грех, а шта сазнање о преступу, шта помисао, а шта чин, шта култура намеће, а шта нуди...Питања су која тиште човека кроз векове, само што се у погледу ових становишта и највише огледа та алузија на наше доба, иако су ликови са оне стране Наше ере...

Сигурно је ипак да након представе људи одлазе у ноћ свога доба са једном сасвим новом, обновљеном сликом о уметности, њеним достигнућем, животу, моћи позоришта, та свежина живота која дух храни управо је обнова ове Метаморфозе. 

Милутин Станчић 

«Театар црвене линије»                                                                              

Под мотом „Театар црвене линије“ овогодишњи 38. Млад Отворен театар (МОТ) у Скопљу одржан је од 19. до 26. септембра. У тих осам фестивалских вечери увек жедна и потврђено критички компетентна и «квалификована» публика за право вредновање драмске понуде, имала је прилику да види 15 представан – домаћих, али и гостојућих из Србије, Белгије Италије, Турске, Бугарске, Словеније и Хрватске. 

Фестивал је отворен представом „То што тело не памти“ у режији и кореографији Вим Вандекејбуса. У програму је била и представа „Ноћни леприр“ Народног позоришта „Иван Вазов“ из Софије, „Прст“, копродукција Хартефакт и Битефа, најдужа представа -„Галеб“ Српског народног позоришта, „Жута линија“ Загребачког казалишта младих. На фестивалу су изведене и две премијере „Носталгиумот на еден перфориран копиљ“ (Пу за мене, пу за све)  -режија Јане Спасић, Омладински културни центар Скопље, и „Малена“ Позоришта из Истамбула. Наступили су ансамбли Народног позоришта из Битоља, Куманова, Независни алтернативни театар „Вондерленд“, студенти Факултета драмских уметности из Скопља, плесне академије и академије ЕСРА. 

У склопу МОТ-а радионицу драмског писања водила је проф. Жанина Мирчевска, радионицу плеса проф. Рисима Рисимкин. Промовисана је и књига „Седам драма из БиХ“, - приређивач и превод Љиљана Мазова. 

На овогодишњем МОТ обележен је јубилеј четири деценије глумачког рада Бајруша Мјакуа, представом „Народни непријатељ“ у режији Дине Мустафића.