Тајне подземних команди бивше ЈНА на Скопској Црној гори ПДФ Штампа Ел. пошта

Улаз04. август 2013.

На једном узвишењу, дубоко укопаном у стени, близу манастира Свети Илија Горњи, изнад села Бањани, на Скопској Црној гори, северозападно од Скопља, налази се једно од бивших командних места некадашње ЈНА. Иако добро сакривено од погледа и посете радозналаца, неко је давно открио улаз, провалио врата, па сада у склониште може да уђе ко год жели.

Наравно, ако успе да пронађе тајни бункер, а то није ни мало лако.

У бившој Југославији су се, још „од турских времена“, градили читави градови, склоништа, аеродроми и поморске луке испод земље, да би се армија и њена команда сакриле од напада непријатељских снага.

Склоништа у низу

Највећи број тајних, подземних објеката ЈНА подигнут је у време и по наређењу Јосипа Броза Тита. Оперише са податком да је на територији некадашње СФРЈ било 26 подземних објеката - у Србији седам, у БиХ шест, Хрватској пет, Словенији и Црној Гори по три и у Македонији два.

Маскиран улазПоједини пензионисани генерали ЈНА тврде да је оваквих командних места било много више, јер су слична, али мања, имале и ниже команде, на нивоу армијских група, армија и корпуса. Ако се узму у обзир подземне авио, поморске и ракетне базе, центри веза, радарска постројења и складишта, тих подземних објеката у бившој Југославији је било далеко више. Нека, само њихов мали део, откривена су за јавност, поједина претворена у уметничке галерије, друга се и даље чувају у тајности.

Најскупљи и најмодернији објекти такве врсте грађени су педесетих година прошлог века, док је Хладни рат био на врхунцу, а Тито стрепео од напада Совјетског савеза. То су, заправо, била командна места за државни и војни врх са потпуном аутономијом за преживљавање од најмање месец дана. Она су грађена дубоко испод планина, тако да их је штитило неколико десетина или стотина метара стена. Реч је о пространим комплексима са радним и делом за одмор, санитетски и блоком, сопственим извором енергије, чистим ваздухом и водом.

Откривање тајни

Министарство одбране Македоније је пре осам година први пут открило једну од строго чуваних државних тајни скриваних од јавности преко пет деценија. Новинарима је тада било дозвољено да завире у забрањени град, његове тајне просторије и прошетају се подземним ходницима великог војног комплекса Јасен, испод планине Караџица, само 20-так километара удаљеног од Скопља. 

Колиба Изграђен је у време ЈНА, а у њему се налазе три од укупно осам забрањених зона за боравак и кретање у Македонији. Где су остале, нико о томе не жели да говори, мада су се чула нагађања да се једно од склоништа бивше ЈНА налази и на Скопској Црној Гори, изнад села Бањани, северозападно од Скопља, код манастира Св. Илија Горњи.

Те приче смо чули и ми, па смо на своју руку решили да пронађемо то склониште. Кренули смо у авантуру са неизвесним крајем. Предходно смо се у селима Кучевиште и Бањани на Скопској Црној Гори распитали да ли неко зна локацију тајне испод планине.  Сељани су нам рекли да су „нешто чули“ о томе, да је неки објекат на планини једно време чувала полиција, али да конкретно не знају шта се тамо крије и где се тачно налази.

Подозриви „зналци“

Мада мало обесхрабрени, наставили смо даље трагање, пењући се на Скопску Црну гору. У манастиру Св. Илија Горњи изнад Бањана, затекли смо двоје средовечних људи,  кажу супружника, који бораве у манастирским конацима. Дочекали су нас не претерано љубазно чак и са нескривеним повременим подозрењем. На питање да ли су чули и да ли можда знају где се, „ту негде изнад, уз планину“, налази склониште некадашње ЈНА, мушкарац нам је готово љутито одбрусио да је он препешачио целу планину уздуж и попреко и да такво нешто - не постоји.

Драган Рајчић и Милутин Станчић испред улазаНе обазирући се на његове тврдње кренули смо узбрдо, лево од манастира. Осим стена и шуме ништа није указивало да би се ту могла налазити „ та „скривница, па смо се, веч помало уморни, вратили назад, истим путем одакле смо дошли. Код Св. Илије Горњег смо „случајно“, налетели на супругу домаћина манастира. Ни она нам није могла помоћи, па смо се спустили доле низ Бањанску речицу, поред које води козја стаза, поново у - брдо. Стазом могу ићи само дивље животиње, па нам је кретање било прилично отежано. Вече се већ спуштало, а наш оптимизам јењавао. Поделили смо се у две групе. Једни су кренули левом обалом Бањанске речице, а други десном, тражећи погледима по планини бар неки знак. После извесног времена чули смо усхићени позив нашег водича горштака Драгана Рајчића: „Долазите вамо, нашао сам...

Са места где је стајао, ништа нисмо приметили. Тек кад нам је показао руком у правцу брда на једну, за стену залепљену стару и од времена урушену дрвену колибу, схватили смо да мора да је ту негде улаз у подземни бункер - склониште.

Улаз у бункер из - шупе

Колиба је личила на обичну шупуза коју би сте помислили да су је чобани набрзину склепали да би се ту склонили од невремена, или преноћили у планини. Поломљена и неугледна, са већ прозуклом грађом, та шупа је, заправо, крила улаз у дугачке подземне ходнике и бројне просторије некадашњег склоништа ЈНА.

У склоништуНа улазу се налазе релативно добро очувана дрвена врата са малим прозором. Неколико метара дубље, у стени су укопана тешка метална врата са металним „воланом“ на средини, попут оних „точкова“ на сефовима у банкама у већим компанијама.

Утробу планине пресецају бројни ходници, а сваки води до неке од просторија. Једне веће, друге мање, све у бело окречене. На плафону постоји инсталација за освелење, наравно које не ради, са старинским, округлим прекидачима на зидовима. Дрвена врата у чијој брави још стоји старински кључ, води до још једне, мање просторије, а у њој, у углу, неколико одбачених поломљених стакала од старих лампи петролејки. На другом крају собе су још једна врата која воде у други тунел бункера. Слабо светло са мобилног телефона и упаљача, којим, слабо опремљени и „ненаоружани“ за овакве прилике, осветљавамо пут у мрачном ходнику и хладан поветарац који однекле допире буди језу и леди крв у костима.

Дугачак тунел окреће улево и завршава у - стени. Негде на средини налазе се метална врата. Иза њих почиње други лавиринт од ходника. Води у други, такорећи исти тунел, а следећа врата у трећи, и када помислите да су сви тунели исти, наилази се на један у чијој средини је корито са водом.

У тунелуСледећа дрвена врата воде у ходник са три просторије, веома мале, отприлике два квадрата. Све је окречено, делује чисто као да никада није коришћено. Таква су и врата, офарбана у наранџасто. Иза наредних се налази дугачак тунел, а са леве стране још пуно других врата која воде у веће просторије, са дрвеним подом - патосом. У свакој просторији постоји довод свежег ваздуха и инсталација за струју, телефон и телеграф, које наравно не раде. Неке одаје су готово нове, у другима је под искривљен и оштећен вероватно од влаге. Све су празне. Нема намештаја, нити трагова да је ту некада био.

Тунел до нове тајне

У близини ових просторија откривамо низак тунел, којим мора да се иде „погрбљено“. Води до металних - мердевина. А, где оне воде и шта се крије иза небројаних дрвених и металних врата у другим ходницима лавирината у утроби Скопске Црне горе, за нас ће остати тајна. Даље нисмо имали храбрости да истражујемо, а и помислили смо да би се ту могла крити нека „жива изненађења“, дивљих животиња, можда и змија,  чувара тајни ове планине, или пак, каквих експлозивних „остатака“...

ЛавиринтиКасније смо, накданно делимично сазнали да ово склониште на Скопској Црној гори, изнада села Бањане, данас и нема газду и да за ту тајну ретко ко од званичника и зна. Све институције - од Армије, Министартсва одбране до Дирекције за заштиту и спашавање, огласиле су се као ненадлежне за овај објекат из времена бивше Југословенске народне армије. Но, бункер је познат пензионисаном генералу Митрету Арсовском, који је једно време лично командовао са оваквим утврђењима ЈНА у Македонији.

- То је требало да буде командно место у случају деловања на привремено заузетим територијама, када би на снагу ступали комитети за Општенародну одбрану и друштвену самозаштиту (ОНО и ДСЗ). Та скривница на Скопској Црној гори је направљена 50-тих година, одмах после Информбироа, али се од ње убрзо одустало. Направљен је други командни штаб код села Соње на планини Водно изнад Скопља. У Македонији је једно командно место било и на Страцину, код Куманова – рекао нам је генерал Арсовски, објашњавајући да су Македонија и Словенија у то време сматране као погранична подручја која ће бити изложена удару СССР и САД, а Босна је требала да буде срце отпора и бедем одбране СФР Југославије. (Д.Ј.) 

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић