14. јул 2013.

Немој неко да мисли да имам нешто против овог храста од 600 година и осталог дрвећа по Србији и српским земљама. Али није ми јасно да су се медији па и народ генерално толико посветили овом дрвету и бризи да га не посеку, док у исто време имамо око 130.000 Срба на Косову и Метохији и стотине живих светиња које душмани свакодневно руше, пале и убијају...и буквално ником ништа.

На овом примеру се лепо види да кад се дигне довољно велика прашина у јавности како политичари одмах морају да играју по вољи народа. Када поред дрвећа и учесника Великог брата и  Фарме почнемо да бринемо и за наше људе који су пред истребљењем на Косову и Метохији и другим српским земљама са оволиком дозом бриге можда и буде нешто од овог народа.... 

 Сеча храста који је поникао у време Косовског боја је стварно један криминални акт који показује колико ова држава нема никакву водиљу, колико јој ништа није свето и колико се погубила на том путу наводног напредка који нас из "заостале" Србије води у "развијену и напредну" Европу. Међутим, када је реакција јавности у питању, то је тек један болан пресек стања друштва у коме живимо.

Срби нам данас много падају у несвест кад треба да се секу платани и храстови, а кад се сасецају судбине стотину хиљада људи - кога је за то брига. Било би, и те како брига, али ако би не дај Боже настрадали неки туристи на пропутовању кроз Србију... Или не дај Боже, да се рецимо доселила нека немачка породица да живи у Србији и онда у некој стихији изгубили животе. Ау како би то потресло осетљиву душу Србинову! Или не дај Боже неки "Бошњаци" да настрадају, или неки егзотични Русини, на пример, још боље, за које нико ни не зна ко су, само зна да их има у Војводини. Е то би била права несрећа над којом би се сав потресао Србин данас.

А Србин на Косову... Па ко му је крив што живи тамо, на том ретроградном месту, извору толиких невоља за наш напаћени, за улазак у Европу непримљени народ... И треба да пати, кад није одавно напустио место које кочи нашу будућност. Прошлост уопште није занимљива, кога брига ко је тамо ратовао и крварио вековима, то је тек назадни фазон, треба се окренути будућности у којој је „кул“ живети у Београду и бити у Европи.

Морамо се тргнути и сићи са ове покретне траке на којој се налазимо као читав народ, а која нас вуче у сигурну и вечну пропаст, док нам "пи арови" Западног света свирају лепу музику која годи нашим ушима и због које нам се на њој остаје по било коју цену. Макар ми као мали и небитни део народа, па макар нас било сто - хиљаду- пет хиљада - колико год! Али то је семе будуће Србије која ће васкрснути уз Божију помоћ кад тад! 

Сада, дужна помоћ нашем народу на Косову и Метохији неће престајати! 

Анђелко Нешић