Нашој култури треба „просвећени апсолутизам” ПДФ Штампа Ел. пошта

Драгојевић25. јун 2013.

Уместо мастиљарских комисија доделом новца требало би да се баве појединци из свих области уметности, који својим личним ауторитетом, уметничком биографијом и образом гарантују најпоштенији могући избор.

Од учесника „Протеста против уништавања културе” чуо сам много критичких мисли. Њихово незадовољство и фрустрација стањем у српској култури су – оправдани, нема шта. На жалост, нисам чуо ни један конструктиван, практичан предлог како стање у култури побољшати. То ме је, признајем, разочарало али нипошто, изненадило. Јер, уметници нису практични људи. Могло би се чак рећи да су натпросечно егоцентрични у односу на друге. И, ту нема ничега страшног, нити по њих, увредљивог. То је једна од важних карактеристика људи који се уметничким стваралаштвом баве.

Поред ове, посебно за уметника, и самокритичност је веома важна особина. А ње, на овом скупу, није било.

Многи од учесника протеста су у претходних осам година били миљеници разних комисија које су одлучивале о пројектима, како личним тако и институција културе. Онда им „систем” није сметао.

Но, добро. Критиком се овде нећу бавити јер од ње – вајде нема. Него, дапоставимо једино важно питање: Шта да се ради? И да саслушамо предлоге. Да отворимо дијалог.

Слободан сам да понудим неколико ствари, крајње једноставних. Инсистирам на овом – једноставних, јер ми се чини да, разговарајући о култури, увек посегнемо за општим местима, мистификовањем и компликовањем. А ту „гњаважу”од културњачког „мета–језика” не разумеју ни сами ствараоци, а камоли просечан „корисник културних производа”.

Елем, почнимо од тих фамозних комисија чији је рад, потпуно оправдано, критикован. Чули смо ових дана: Те дали „поетеси” из Лике, а не Нишвилу, „затурили” Октобарски салон… И тако даље. Проблем овде није састав комисија, ни случајно. Проблем је што оне постоје. Већ деценијама тај рад по комисијама даје, најблаже речено, траљаве резултате. Зашто? Зато што је у њиховој суштини „упросечавање” изабраних пројеката. Част изузецима међу чланством, али та изборна тела редовно сачињавају веома просечни уметници којима овакав систем изборне процедуре даје могућност да се удобно и безбедно крију иза колективне одговорности. Да изгурају „земљака” плус – да се „слатко” „оном” освете. Тако изаберу горе од себе, у најбољем случају, себи равне.

Ништа погубније од тих мемљивих, „мастиљарских” комисија. Ништа погрешније што се саме суштине уметности и стваралаштва тиче!

Јер у уметности „демократија” не функционише, поготову мимикрија демократичности. Можда ћете ово сматрати политички некоректним ставом али, стиснућу петљу и рећи ћу: У уметности функционише само „ПРОСВЕЋЕНИ АПСОЛУТИЗАМ”!

Дакле, уместо комисија предлажем истакнуте појединце из свих области стваралаштва, који својим именом и презименом, личним ауторитетом, уметничком биографијом и, зашто не рећи, образом, гарантују најпоштенији могући избор. И то на период од две године. Неопходан да се појаве први успеси (или неуспеси) и да се – подвуче црта. Зар не би било сасвим логично и боље да о пројектима из домена књижевног стваралаштва одлучују људи као што су Владимир Кецмановић, Пиштало, Басара или Арсенијевић? Из ликовног стваралаштва Урош Ђурић, Биљана Ђурђевић или Милица Томић? Да о музичким пројектима одлучују Рамбо Амадеус, Исидора Жебељан или Корнелије Ковач? И тако даље. Није ли толико логично да ови селектори чине Национални савет за културу уместо садашњег, који сачињавају људи који се састају једном месечно примајући (за шта?) по тридесет хиљада динара?

Хајдемо даље. Следећи предлог. Реч је о стипендијама младим ствараоцима. У Хрватској, већ неколико година постоји стипендирање књижевника. Људи се пријаве на конкурс и њих десетак годишње добије стипендију за писање нове књиге у износу годишње просечне плате. Такво решење већ даје одличне резултате. Зашто га не бисмо применили и код нас? Не само за књижевно стваралаштво, већ и за сликарство, драмско стваралаштво, примењену уметност, класичну музику. Ако би годишње дали две стотине стипендија по 500.000 динара, верујем да би, већ после неколико година, напредак био драматичан, опипљив и мерљив.

Верујем да треба направити шири избор у свим категоријама и да, рецимо, тридесет младих писаца, јавно, пред члановима Националног савета, али и свим заинтересованим (колегама и читаоцима) представи своје будуће књиге. Овако се представљају нови филмски пројекти сиром Европе, на тзв. пичинзима , пред заинтересованим копродуцентима из свих земаља и ова ствар јако добро функционише! Писац ових редова је био, као учесник или посматрач, на неколико њих и, верујте, стручна публика веома добро осети када се ради о нечему вредном и занимљивом.

Све заједно, ових две стотине стипендија, кошта око милион евра. Само трећина од суме које Министарство културе годишње издваја за националне пензије. О којима не бих, овом приликом. Уз напомену да једном Шијану или Макавејеву никаква „државна милостиња” не би била потребна када би ауторска права била регулисана ваљано, па би они добијали скромну суму за свако приказивање њихових дела на бројним телевизијским каналима, као што је случај свуда у Европи.

Аутор је филмски редитељ

 
Срђан Драгојевић (Политика(
 
Ово је рубрика у којој објављујемо ваше оцене, предлоге, погледе, критике и иницијативе.

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић