13.јун 2013.

Има неколико мјесеци што је изашла из штампе нова књига академика, проф. др Каплана Буровића под насловом СРПСКИ ВИТЕЗ. Посвећује се Српском витезу и књижевнику Радовану Б. Милићу из Аранђеловца, који је носилац одликовања „Српска круна“ – а у знак најдубље захвалности што је овај, преко његове књиге СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА– Академик Буровић дисидент бр. 1, упознао свет са истином о Академику Буровићу и његовом стварању, о његовој борби и самопожртвовању за научну истину, слободу и демократију.

Књига је подјелена у више поглавља.

У поглављу КЊИГЕ Академик Буровић третира издања др Хусније Камберовића, мр Ирене Медар, Радована Милића, краља Николе 2. Петровића и издање Матице Српске О СРБИМА МУСЛИМАНСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ, а у вези научног скупа, на којему је позван и Академик Буровић, који је тај скуп и отворио својом студијом о муслиманима Црне Горе.

У поглављу ИСТОРИЈА објављује његове студије „Албанци и Балкански рат“ и „Балканска историја Дарданаца“.

У поглављу КРИТИКЕ објављује студију „Беспризорни фалсификати безобразних фалсификатора“, а у вези антинаучних ставора и фалсификата Албанца Ружди Ушаку, затим приказ збирке пјесама „Сизифов посао“ Милете Симића, као и осврт „Улцињ у ЛЕКСИКОНУ ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ“.

Следе поглавља ЧЛАНЦИ и МАРГИНАЛИЈЕ са дописима: „Албански историчари фалсификују историју свог народа“, „Ко је Алекса Таркета?“, „Лазар Силић“ и „ЛЕ МОНД за Албанце Југославије“.

У поглављу МИКРОЛОГИЈЕ пише о Ферхату Диноши, о Речнику књижевних термина Института за књижевност и умјетност у Београду, и о књигама Милана Ивановића МЕТОХИЈА СПОМЕНИЦИ И РАЗАРАЊА, Сава Накићеновића БОКА и Шевко Кадрића ВЈЕРА БОСАНАЦА ЈЕ БОСАНСТВО. Овом последњом микрологијом наш Академик демаскира аутора књиге за фалсификовања историје српских муслимана и за његово, Шевко Кадрићево уједињење са Албанцима против свог српског народа, а на бази очитих фалсификата.

У поглављу ДИСКУСИЈЕ, под насловом „Албански монструум“ демаскира познатог албанског књижевника Исмаила Кадаре, а и нашу новинарку Бранка Богавац, која се бави њиме и чешља му реп. Затим има и двије друге дискусије, о цркви на Румији и његов вишебој са Србином и „Србином“. Наглашавамо да није први пут што Академик Буровић устаје у одбрани српских светилишта, српских цркава и манастира. И оно што је још важније, до данас нико их није бранио стручније и ватреније, ни сами попови. Изволите упоредите његове дописе о крсту и српским црквама са оним дописима које су о истим проблемима писали попови! Наглашавам ово, јер има међу нама и таквих, који - у служби албанских непријатеља нашега народа, лају и овакве бесмислице: називају га „исламизирани Арбанас“, па и „шиптарско лајаво псето“ !!! Овом приликом није на одмет да се сетимо речи Светог Петра Цетињског: „Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго до један другог гонити и у несрећи и бесчасти постављати. И што који више ради за добро општенародно, то се више завист на њега обрушава, јер у србском народу гордост царује“.

Следи поглавље КОМЕНТИ, па ПИСМА, која је слао Академик и која су му стигла од других, па поглавље ПОШТА – јавна комуникација Академика са онима који му се преко интернета обраћају

У овом се ђелу објављује и скраћена верзија његовог дневника из затвора у Бурељу-Албанија СВЕЋА У ПАКЛУ. То слиједи чланак ин мемориам „Не, доктор Кљоси није учинио самоубиство!“, гдје пише о убиству Албанца др Ардиана Кљоси сред Тиране зато што се сложио са албанолошким тезама Академика Буровића.

Последње поглавље је АППЕНДИX. Ту су радови Антона Минзали, академика, др Зорана Лакића, Антона Буро, књижевника Ðура Милекића, албанолога Александра Антића, Сава Змајевића и два дописа Светлане Капетановић, сви о животу и стварању Академика Буровића. У овом поглављу се објављује на њемачком језику интегрални текс њемачке енциклопедије (Wикипедиа, дер фреиен Ензyклопäдие) о Академику Буровићу.

На крају књиге имамо конструктивну честитку, коју је Академик Буровић упутио албанском народу поводом 100-годишњице независности, која је од времена објављена по нашим органима штампе и на многим порталима интернета, а која нам јасно говори и доказује да су ђела Академика Буровића, као и његов живот и његова борба, били и јесу у бразди борбе за научну истину, за слободу и демократију, а не против било којег народа. Борећи се за научну истину, за слободу и демоктатију, он се борио не само за свој српски народ, већ за све народе Балкана и свијета, па и за албански народ, правећи јасну разлику између народа и ненародних власти, које су узјахале народ и, хушкајући га против својих сусједа, искоришћавали га у свим облицима, па и као топовско месо на њиховим бојиштина вјерског, националног и класног карактера.

По редном броју ово је 120 ђело Академика Буровића. На задњој корици је снимак насловне стране Академикове књиге НА ИСТОКУ НИШТА НОВО, са кратким објашњењем о спаљивању те књиге сред Тиране од албанских екстремних националиста 2009. године. Опширно о тој књизи пише поменути албанолог Александар Антић.

На задњој корици имамо и цитат нашег историчара Комнена Бећировића, као и цитат др Владимира Павичевића, екс-амбасадор СРЈ у Женеви, који каже: „Да сам знао ко је Каплан Буровић, ухапсио бих албанског амбасадора у Београду и рекао Енверу Хоџи: „Пусти ми Каплана, да ти пустим амбасадора !“.

Данас Академика Буровића познају као изузетног и часног човјека, књижевника и научника, као оданог и одраног сина српског народа не само Срби, већ сав свијет, на све четири стране земљине кугле, и тамо – преко океана. И поред тога, неки се Срби праве као да га не познају, па у хору са албанским непријатељима, његовим и српског народа, лају ли лају све и свашта, не само из зависти, вјерског фундаментализма и привржености титоизму, већ и плаћени од албанске мафије.

Како се изразио преко медија наш познати књижевник Миодраг Лукић: „Академик Буровић је драгуљ, који и бачен у блато остаје драгуљ!“ То нам свједочи и ово његово ново издање, из којег ће сви имати што да новога сазнају и науче. Свака нова књига академика, проф. др Каплана Буровића за нас је једно ново откровење, за што му треба стегнути руку и честитати најсрдачније.

Иван ЛОВРЕНЧИЋ