23. април 2013.

Бивши британски амбасадор у Београду Чарлс Крoфорд оценио је данас да Косово неће добити никакво битније међународно признање као резултат парафирања бриселског споразума.

Крoфорд је, на свом блогу, изразио уверење да ће ЕУ у будућности морати да одлучи да ли ће примити Србију у чланство и ако Београд не призна независност Косова, а Косово и ако га не буде признала целокупна међународна заједница.

Коментаришући парафирање споразума о нормализацији односа Београда и Приштине у петак у Бриселу, Крoфорд је оценио да је добитак Приштине више симболичан него суштински, а Београда више суштински него симболичан.

„Због чињенице да су Београд и Приштина парафирали 'међународни' споразум, косовски Албанци сада могу да тврде да је Београд де факто признао Косово. Приштина је, међутим, да би то добила, морала да пружи суштинску аутономију заједници косовских Срба”, пише Крoфорд. „И пружила је Србији шансу да напредује ка чланству у ЕУ без признања Косова.„

Београд, с друге стране, није начинио никакве стварне уступке ван граница својих принципа, посебно када је реч о независности Косова, и Србија ће наставити процес евроинтеграције без могућности да буде уцењивана око Косова, сматра он.

Београд, према Крoфордовим речима, и даље располаже дипломатским полугама - подршком Москве и Пекинга - да спречи пријем Косова у Уједињене нације.

„Београд ће наћи много саосећајних слушалаца у светској заједници нација када се буде жалио да 'није имао избора' осим да прихвати притиске ЕУ, и поручивао да, шта год се десило, никад неће признати 'нелегално' отцепљење Косова”, навео је Крoфорд.

Примећујући да је председник Србије Томислав Николић пажљиво изабрао речи којима описује договор, називајући га „јединим могућим начином гаранције Србији да Косово никад неће бити држава прихваћена у УН”, Крoфорд је оценио да је то одличан дипломатски закључак.

„То значи да је мало вероватно да ће Косово икада бити прихваћено у светским спортским организацијама и већини међународних организација. Оно ће имати својеврсни статус зоне сумрака пошто га признаје око половине држава света, али не и друге половине, у којој су неке од највећих и најмоћнијих земаља 'незападног' блока”, пише он.

Косово је, према његовом мишљењу, у сличној позицији као Палестина, коју је признало око 130 држава, мада је, како примећује, углавном нису признале оне земље које су признале Косово.

„Моја претпоставка је да Косово неће добити никакво битније међународно признање као резултат споразума. Зашто? Зато што велике земље које су против признавања Косова уопште не занима сам проблем Косова и Србије”, сматра Крoфорд.

„Оне су заузеле став супротан идеји да међународне границе могу да се мењају онако како се Западу прохте (где је томе крај?), а и због тога што никад није лоше противити се ономе што Запад хоће. Ако ништа друго, што се више супротстављате, то је већа вероватноћа да ћете добити нешто заузврат уколико промените мишљење”!

Крoфорд напомиње да је једна ствар то што ће Приштина убудуће имати одговорност и на северу Косова и исплаћивати плате запосленима у јавним службама, а друга ствар је очекивати да ће косовски Срби држати слику косовског председника у канцеларији, носити косовска обележја или усвојити симболе косовских власти.

„И тако ће ситуација наставити даље да се развлачи”, упозорава он.

Крoфорд закључује да ће, уколико не буде постигнут некакав договор који подразумева да Београд призна независност Косова, идеја о пријему Србије и Косова у ЕУ или запасти у ћорсокак, или ће морати да буде изнађено неко ново решење, које је засад „недокучиво генијалној дипломатији”.

„ЕУ ће у будућности морати да донесе одлуку да ли ће прихватити Србију без признања Косова и/или Косово које као државу није признала целокупна међународна заједница”, сматра Крoфорд, наводећин да остаје питање на шта ће личити сама ЕУ у време када се буде стигло до те тачке.